Zarazno zevanje je česta pojava i nauka još nema konačno objašnjenje zašto se javlja
Naučnici veruju da su za ovu pojavu odgovorni ogledalni neuroni, automatska imitacija i socijalna pažnja
Dovoljno je da vidite nekoga kako zeva - ili da pročitate ovu rečenicu - i da odjednom i sami osetite taj neodoljivi poriv. To se dešava stalno: u školi, kancelariji, vozu, pa čak i ispred ekrana pametnog telefona. Ali zašto je zevanje zarazno? I još važnije: da li je zaista zarazno?
Kratak odgovor je da nauka još nema konačno objašnjenje. Ipak, poslednjih godina neuronauka i psihologija identifikovale su nekoliko mehanizama koji povezuju zevanje sa empatijom, automatskom imitacijom, pa čak i sa takozvanim "ogledalnim neuronima".
Zašto je zevanje zarazno?
Studija objavljena 2017. godine u časopisu Current Biology opisala je zarazno zevanje kao oblik takozvanog "eho-fenomena" - automatskog ponašanja u kojem mozak nesvesno imitira ono što posmatra kod drugih ljudi.
Jedna od najčešće pominjanih teorija povezuje ovaj efekat sa ogledalnim neuronima, moždanim ćelijama koje se aktiviraju i kada sami izvodimo neku radnju i kada posmatramo druge kako je izvode. U tom smislu, mozak zapravo "simulira" tuđe ponašanje kao da ga i sam izvodi.
Prema brojnim istraživanjima iz oblasti neuroimaginga, posmatranje zevanja aktivira delove mozga koji su uključeni u socijalnu imitaciju i empatičku obradu informacija. Jedna studija sa funkcionalnom magnetnom rezonancom pokazala je da gledanje ljudi koji zevaju pokreće moždane mreže povezane sa sistemom ogledalnih neurona. To bi moglo da objasni zašto je ponekad dovoljno samo videti - ili čak pomisliti - na zevanje da bi se i kod nas javila ista reakcija.
Empatija ili jednostavan refleks?
Godinama su naučnici pretpostavljali da je zarazno zevanje povezano sa empatijom. Neki podaci idu u prilog toj ideji: ljudi se češće "zaraze" zevanjem među prijateljima, članovima porodice ili osobama koje doživljavaju kao socijalno bliske.
Pored toga, zarazno zevanje se javlja tek nakon 4-5. godine života, kada deca počinju da razvijaju zrelije oblike razumevanja emocija drugih.
Ipak, nisu svi naučnici uvereni da je empatija glavni uzrok. Neka istraživanja sugerišu da ulogu imaju i pažnja, automatska imitacija i perceptivna osetljivost.
Jedna studija iz 2017. godine pokazala je da sposobnost brzog prepoznavanja zevanja u velikoj meri utiče na verovatnoću da ga "kopiramo".
Ne dešava se samo kod ljudi
Još zanimljivije je da zarazno zevanje nije isključivo ljudski fenomen. Primećeno je i kod šimpanzi, pasa, makakija, pa čak i kod nekih društvenih ptica. To ukazuje na to da ovaj fenomen ima veoma drevne evolutivne korene.
Jedna od hipoteza je da je služio za sinhronizaciju ponašanja grupe: ako jedan član zeva zbog umora ili smanjene budnosti, ostali nesvesno postaju svesniji stanja cele grupe. Drugim rečima, mogao je biti primitivni sistem društvene koordinacije.
Najzanimljiviji deo: ne "zaraze se" svi
Istraživanja su pokazala da je oko 40–60% ljudi zaista osetljivo na zarazno zevanje.
Tu dolazi i često diskutovan detalj: neke studije su pronašle povezanost između niže osetljivosti na zarazno zevanje i određenih psihopatskih osobina ili smanjene empatičke reakcije.
To ne znači da "ako ne zevate, imate psihopatiju" - reč je o pojednostavljenju koje se često širi internetom - već da fenomen može biti povezan sa društvenim mehanizmima mozga.
Zašto se to zaista dešava?
Verovatno ne postoji jedan jedini uzrok. Zarazno zevanje najverovatnije nastaje kroz kombinaciju više procesa: automatske imitacije, socijalne pažnje, grupne sinhronizacije, empatije i aktivnosti motoričkih moždanih mreža.
Upravo zato ovaj naizgled jednostavan refleks ostaje toliko zanimljiv – jer pokazuje koliko je ljudski mozak duboko podešen da se usklađuje sa drugima, čak i u najbanalnijim svakodnevnim situacijama.
