Tradicionalni način rashlađivanja doma sa porastom noćnih temperatura gubi efikasnost
Sve češće se dešavaju "tropske noći" kada temperatura ne pada ispod 20 ili čak 25 stepeni tokom leta
Decenijama, mnogo pre nego što su izmišljeni klima-uređaji i ventilatori počeli da se nalaze u svakom domu, domaćinstva širom sveta su znala kako da se nose sa vrućinom: danju se sve zatvaralo, noću se sve otvaralo radi provetravanja.
Tradicionalni pristup upravljanju toplotom u domu zasnivao se na jasnoj logici: tokom dana prostorije se hermetički zatvaraju kako bi se sačuvala svežina, dok se noću otvaraju prozori kako bi se objekat prirodno rashladio. Taj model i dalje preporučuju i pojedina ministarstva zdravlja. Ipak, postoji problem.
Današnje temperature menjaju logiku "noćnog hlađenja"
Problem nastaje kada noćne temperature više ne padaju dovoljno da bi provetravanje imalo efekta. U pojedinim gradskim sredinama one ostaju na nivou od 26, 28, pa i više od 30 stepeni tokom noći, što potpuno menja dosadašnju logiku "noćnog hlađenja".
Meteorološki podaci pokazuju i dugoročan trend porasta temperatura. Letnji periodi se produžavaju, a srednje vrednosti rastu za oko dva stepena u odnosu na period pre nekoliko decenija. Takozvane tople noći, kada minimalna temperatura ne pada ispod 25 stepeni, višestruko su učestalije nego ranije, a "tropske noći" sa minimumom od 20 stepeni ili više postaju sve češća pojava.
Stručnjaci ističu da je upravo noćni odmor posebno ugrožen jer se ljudsko telo prirodno hladi pred spavanje. Oko pola sata do sat vremena pre sna, organizam počinje da snižava telesnu temperaturu, što olakšava uspavljivanje. Kada je spoljašnja temperatura visoka, taj proces se remeti, pa je teže zaspati, a kvalitet sna je lošiji.
Dnevna zaštita od toplote
Zbog toga se menja i preporučeni pristup rashlađivanju prostora. U oblastima gde noćne temperature više ne padaju ispod 20 stepeni, provetravanje tokom noći gubi efikasnost, pa se fokus pomera na dnevnu zaštitu od toplote. To podrazumeva zatvaranje prostora čim spoljašnja temperatura počne da raste, korišćenje termalne inercije objekta i racionalno korišćenje klima-uređaja.
U hladnijim i kontinentalnim područjima, gde i dalje postoji veća razlika između dnevnih i noćnih temperatura, klasična strategija noćnog provetravanja još uvek funkcioniše.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da će, ako se trend zagrevanja nastavi, biti neophodne i ozbiljnije promene u načinu gradnje i stanovanja. Sve češće se pominju bolja zaštita od sunca, energetska obnova objekata i razvoj tzv. klimatskih skloništa kao deo prilagođavanja novim uslovima.
Istovremeno, medicinski stručnjaci podsećaju da spavanje u pretoplim prostorijama može da utiče na kvalitet disanja i opterećenje organizma tokom noći, pa se često savetuje oprezno korišćenje rashladnih uređaja kako bi se održao balans između udobnosti i zdravlja.
(Xataka)
