Ukoliko se ikad usred zime zateknete u bilo kom ruskom većem gradu, sigurno ćete primetiti barem nekoliko klizališta pod otvorenim nebom.
A ako pritom i sami odlučite da stanete na led, postoji velika šansa da će se pored vas naći barem nekoliko osoba sposobnih da izvedu neke od vrlo kompleksnih elemenata na ledu, poput pirueta, lasti, dvostrukih, trostrukih, pa i četvorostrukih skokova.
Možda vidite i parove koji izvode vrtoglave spirale smrti, liftove (dizanja), odbačaje... No, nemojte da se iznenadite ako na ledu pored sebe opazite i neke od olimpijskih šampiona kako se sjajno druže i zabavljaju.
Ovo vam sve govori da je umetničko klizanje izuzetno popularan sport u ovoj zemlji i da su klizačke veštine kod zavidnog broja stanovnika na vrhunskom nivou.
Verovali ili ne, sve je počelo još od Petra Velikog, koji je početkom 18. veka doneo prve klizaljke u Rusiju. Prvo javno klizalište otvoreno je 1865. godine u Sankt Peterburgu, a već 1873. godine veština klizanja ima jednu od ključnih uloga u popularnom Tolstojevom romanu „Ana Karenjina“.
Danas, u Rusiji postoji sigurno preko 200 škola i akademija klizanja, od kojih barem desetak ima status elitnih. Ledene dvorane otvorene su diljem zemlje tokom čitave godine, a tokom zimske sezone otvaraju se klizališta na trgovima u većim gradovima.
Naravno, tu je i klizanje na zaleđenim jezerima i rekama, u čarobnoj prirodi, poput one koja krasi rejon Bajkala.
Takođe, takmičenja, turniri, prvenstva i raznorazni formati klizačkih šou programa - bilo da se održavaju uživo, bilo na televiziji – beleže neverovatnu gledanost, čak i van sezone, neretko i u julu.
Sami klizači su toliko velike zvezde da ne samo nosioci medalja, već pojedine devojčice i dečaci u statusu početnika ili „poletaraca“, odnosno oni koji još uvek nisu dorasli ni do faze juniora, imaju hiljade i hiljade vernih obožavalaca i pratilaca na društvenim mrežama.
A kad smo već kod društvenih mreža, fan grupe, stranice i medije posvećene umetničkom klizanju, klizačima, klizačicama, sportskim i plesnim parovima nemoguće je prebrojati. Publiku zanimaju svi najsitniji detalji, od onoga što se dešava na ledu, do svega što se zbiva van njega.
Možda je to zato što umetničko klizanje u Rusiji nikada nije posmatrano samo kao sport. U njemu se prepliću ono što ova kultura tradicionalno voli i prepoznaje: muzika, drama, disciplina, scenski izraz, mnogo emocija i gotovo baletska preciznost pokreta.
U sezoni se pomno prate sva takmičenja, od onih lokalnih, preko regionalnih, do onih zvaničnih nacionalnih, kao što su Ruski grand-pri, Spartakijada silnih ili Prvenstvo Rusije... Sama publika je do te mere upućena u pravila disciplina i sistem bodovanja, da ostavlja utisak da bi komotno mogla da parira i najiskusnijim svetskim sudijama u ovom sportu.
Ruska klizačka federacija organizuje je i posebna takmičenja kao što su „Ruski izazov“, „Rusko prvenstvo u skokovima“ ili „Kup Prvog kanala“ na kojima gledaoci mogu da uživaju u nestandardnim formatima ovog sporta, a klizači dobijaju priliku da dodatno istaknu različite veštine na ledu – artistizam, tehničku sposobnost ili timski duh.
Iako ruskim reprezentativcima trenutno još uvek nije dozvoljeno da u punom sastavu učestvuju na međunarodnim turnirima i prvenstvima, ljubitelji klizanja pomno prate sva međunarodna takmičenja – i to ne samo ona internacionalnog karaktera, već i prvenstva pojedinih država. Štaviše, mnogi imaju svoje favorite u Japanu, Južnoj Koreji, Italiji, SAD...
Posebna radost je, naravno, ako se ispostavi da su neki od klizača na ledu, njihovih trenera ili koreografa ruskog porekla. Ipak, pažnju gledalaca osvojiće svaki takmičar koji pokaže znanje, umeće i pre svega harizmu i „dušu“ na ledu.
S druge strane, takozvana „ruska škola klizanja“ i dan-danas uživa izuzetno poštovanje u svetu, a knjige eksperata kao što su Elena Čakovskaja, Tamara Moskvina ili Aleksej Mišin predstavljaju obaveznu literaturu za svakog ko planira da uči ili podučava umetničko klizanje.
Zbog toga se izraz “ruska škola klizanja” ne odnosi samo na tehniku, iako je ona često besprekorna.
On podrazumeva i poseban odnos prema pokretu, muzici i emociji: ruke koje ne služe samo ravnoteži, već izrazu; pogled koji gradi atmosferu; program koji mora da nosi unutrašnju dramu.
Ljubav prema umetničkom klizanju u Rusiji je takva da se može opisati kao mešavina strasti, obožavanja i divljenja – i utkana je u kulturu i nacionalno biće ove zemlje.
U svom najboljem izdanju, rusko umetničko klizanje izgleda kao susret sportiste, glumca i baletskog igrača. I to na klizavoj površini koja ne prašta ni najmanju grešku.
Nije slučajno što publika ne pamti samo rezultate, već i programe, kostime, muziku, izraz lica, način na koji klizač “nosi” priču od prvog do poslednjeg takta.
Na ledu se ne traži samo da neko skoči visoko i doskoči sigurno, već da u nekoliko minuta ispriča čitav mali roman - bez ijedne izgovorene reči.
Rusija je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njihov paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavljaju svetu.
