Prošlo je preko 30 godina otkad je maestralni Aleksandar Dunić (59) u legendarnom TV ostvarenju "Srećni ljudi" dočarao lik doktora Gorana Popca, rolu po kojoj ga javnost i dalje prepoznaje. Kao naočit i plavokos muškarac, ekspresno je osvojio srca publike, te se armija njegovih obožavatelja neprestano uvećavala.
Nekoliko godina kasnije, glumac je učvrstio svoju slavu tumačeći Kokana Prodanovića u "Porodičnom blagu", dok se njegove urnebesne scene i dijalozi sa Šojićem iz "Bele lađe", gde je igrao Ćirka, i danas rado prepričavaju.
Dunić je davnih dana stao na ludi kamen sa istaknutom medijskom radnicom i autorkom Draganom Litričin Dunić, a kruna njihovog braka je zajednički naslednik.
"Ubedljivo najviše sam voleo da igram Ćirka"
- U to vreme nije bilo hiperprodukcije serija kao danas. Snimala se jedna po jedna, gledalište je imalo tri, četiri, pet kanala i fokus je bio potpuno usmeren na jednu priču. Ako ste bili prisutni u pet-šest epizoda u kontinuitetu, bilo je gotovo nemoguće da vas neko u Srbiji ne primeti. U tom smislu mi je Pavić strašno pomogao. Postao sam prepoznatljiv u najširem auditorijumu. A sve se to desilo dok sam završavao četvrtu godinu glumačke Akademije. Serija je počela da se snima u februaru 1993, a ja sam diplomirao u junu - priseća se Dunić.
Lik doktora Gorana Popca doneo mu je ogromnu popularnost. I danas se o njemu govori kao o jednom od najomiljenijih TV likova tog vremena, iako nije bio bez mana, jer je prevario svoju ženu.
- Sve zavisi iz kog ugla se gleda. Publika voli nova lica, posebno u velikim serijama u kojima su stalno dolazili novi glumci. To je bio i način da se promovišu mladi ljudi, pored velikih bardova koji su već bili poznati. Kao je prvo, bio sam nov i ljudi su se pitali ko je taj čovek. A drugo, sam lik je nosio temu mlade, nadolazeće snage. Popac je bio izuzetno ambiciozan, mnogo ambiciozniji nego što sam ja privatno, pa ga nisam uvek do kraja razumeo. Sa 26–27 godina već se borio za docenturu, jurio ka vrhu. Ambicija sama po sebi nije loša, ali kada se prenese na porodicu i brak, onda nastaju problemi. Ipak, mislim da je imao opravdanja, imao je nesamostalnu ženu, prepustila se majci, a tašta im je bila treći član braka. To je nešto što ljudi sebi ne bi smeli da dozvole - mešanje roditelja.
- Ubedljivo najviše sam voleo da igram Ćirka. Zbog Milana Gutovića, zbog međuljudskih odnosa, smeha i prelepe atmosfere na snimanju. Narod je to voleo i i danas voli te scene. Tu sam se osećao najrelaksiranije. Voleo sam i policajca Živorada u “Junacima našeg doba”, kao i Kokana Prodanovića u “Porodičnom blagu”. To mi je bilo zanimljivo jer mi nije bilo blisko – taj šarmantni prevarant i večiti student je kategorija koja je nekada bila veoma rasprostranjena. Čovek u tridesetim, na drugoj ili trećoj godini fakulteta, živi na račun roditelja, ne propušta nijednu žurku, zakači se za poneku damu... Bio je sklon hoštapleraju i to mi je kao glumcu bilo izazovno - pričao je Dunić, a detaljinije pogledajte u videu, koji se nalazi u okviru teksta.
