Na Reditu je pokrenuta rasprava o tome da li je detinjstvo na selu zaista bolje od gradskog, sa posebnim osvrtom na realne izazove života van urbanih sredina
Mnogi su se složili da selo može biti idealno za malo dete, ali postaje sve teže tokom odrastanja
U poslednje vreme sve češće se vodi rasprava o tome gde je kvalitet života zapravo bolji - u gradu ili na selu. Dok jedni idealizuju mir, prirodu i "zdraviji" ritam života van urbanih sredina, drugi ističu da takav život, naročito za decu i adolescente, nosi niz ograničenja koja se često zanemaruju.
Razlika između te dve slike života postaje najvidljivija upravo kroz iskustva onih koji su odrastali u oba okruženja. Upravo takvo iskustvo podelio je na Reditu jedan momak iz Srbije koji je rođen na selu, gde je otvoreno napisao da se odrastanje u seoskom okruženju često previše romantizuje.
"Tebi sa 50 godina biće bolji, njima neće"
"Koja budala je izmislila da je život dece i adolescenata na selu bolji?", napisao je on na početku svoje objave, a onda i detaljno opisao zašto to misli.
"Stalno čujem ovo, ljudi planiraju povratak na selo, kao bolji, zdraviji život, hoće da im deca odrastaju u ovim uslovima itd itd. Jest' sine tebi sa 50 godina bolji, njima neće biti. Ja sam rođen na selu i živeo tamo do 15 godine kad sam otišao u grad. Život mi je bio s***nje", dodaje.
Odrastanje na selu, kako navodi, u praksi je izgledalo znatno drugačije od slike koju mnogi danas imaju. Društveni krug bio je ograničen, a svakodnevica se uglavnom svodila na istu grupu ljudi i ponavljanje istih rutina.
"Tvoje društvo je ograničeno na tvoje vršnjake iz sela, život ti se svodi na istih 30 ljudi", napisao je on.
Kako ističe, čak i kada bi uspeo da upozna nekoga van tog kruga, organizacija viđanja bila je komplikovana i retka, što je dodatno sužavalo mogućnosti za normalan tinejdžerski socijalni život.
"Škola? Budiš se u 5 ujutro da stigneš na nastavu"
Posebno se osvrnuo na školovanje, navodeći da je svakodnevno rano ustajanje i dug put do škole bio deo rutine koja se retko pominje kada se govori o životu na selu.
"Škola? Budiš se u 5 ujutro da stigneš na nastavu u 7, ako si u srednjoj, bukvalno budeš više u školi nego kod kuće ako računaš prevoz. Ako si u osnovnoj, bliže ti je ali računaj na to da se tvoja škola porediti ne može sa prosečnom gradskom školom, i sto se tiće socijalnih faktora i sto se tiče nastave".
Ni slobodno vreme, kaže, nije bilo jednostavno organizovati. Izlasci su, kako opisuje, bili "sporedna aktivnost" koja se planirala unapred, za razliku od gradskog života gde je, kako navodi, dovoljno samo da se čovek obuče i izađe napolje.
Ipak, kako navodi, život na selu ima i određene prednosti, ali ih on lično vidi kao vrlo ograničene i teško dovoljne da nadmaše svakodnevne nedostatke koje opisuje.
"Jedino što mi pada na pamet, a da je prednost sela je možda malo bolja fizička sposobnost, ali je ovo svakako ostvarivo i u gradu, samo da se potrudiš", zaključio je on.
Ispod njegove objave usledila je velika rasprava. Najpre su se javili oni koji su se složili sa njim. Jedan od korisnika je tako istakao da je selo idealno za rano detinjstvo, ali da se stvari brzo menjaju kada počne škola i odrastanje.
"Selo je kul pre nego što kreneš u školu"
"Kada si malo dete i hoćeš da trčkaraš po polju za loptom i životinjama to je super. Ali kada malo odrasteš, onda kreće sve ovo što si napisao. Bude težak smor zbog prevoza i ljudi. Meni tek na fakultetu bilo lepo. A i to smor zbog prevoza ako nisi negde u gradu", priznao je jedan korisnik.
Drugi se nadovezao, naglašavajući takođe da selo ima svoju "kul fazu", ali da ona kratko traje:
"Najtačniji odgovor. Selo je kul pre nego što kreneš u školu. Eventualno u nižim razredima, ako ima dobru školu, ali to je već hm faza. U adolescenciji je horor"
"Da je na selu lepo, mnogi bi ostali tamo da žive"
Treći komentar bio je znatno kritičniji prema idealizaciji života na selu, uz opasku da realnost često nije ni približno romantična:
"Da je na selu lepo, mnogi bi ostali tamo da žive. Koliko ima do najbliže prodavnice, škole, apoteke, zdravstvene ustanove itd.? Struja nestaje čim dune jači vetrić. Miris svežeg vazduha? Misliš na miris svežeg izmeta od komšijinih svinja i krava? Na selu sam vreme provodio uglavnom na letnjem raspustu kao klinac i povremeno vikendom. Posle toga jednom godišnje odem. Ko voli na selo, nek izvoli. Svak je tamo gde mu je mesto."
"Život u selu je pristojan i lep"
U moru onih koji su se složili sa autorom objave - da se selo previše romantizuje, bilo je i onih koji su pokušali da ubace širi kontekst i istaknu da iskustvo sela zavisi od konkretne lokacije i uslova:
"Jako je važno dodati kontekst života na selu u Srbiji. Na primer ako se selo nalazi u blizini većeg mesta onda stvarno nije loše mesto za život jer su nekada znale ići redovne autobuske linije i to više njih. Pride bili su organizovani prevozi ili je svako imao barem jugić da može prevesti dete. Svakako da je u gradu lakše zbog prevoza i više izbora, pogotovo danas, ali generalno ako nisi odrastao baš u nekom ekstremnom planinskom mestu život na selu je nekada bio sasvim lep i pristojan".
"Odrasla sam u blokovima i bilo je milina"
Na kraju, jedna korisnica je podelila i svoje iskustvo odrastanja u gradu, ističući da, iz njenog ugla, razlika u kvalitetu detinjstva u odnosu na selo i nije bila toliko izražena.
"Pa i kada si manje dete. Ja sam odrasla u blokovima rane 2000-te. Milina. Vozimo bajs, rolere... U dvorištu smo, uvek neko igra basket. Trčimo po ceo dan napolju. Igramo se lastiša, sa kredama, vijamo mačke po komšiluku. I uvek je bilo toliko dece napolju. Samo siđeš i nađeš društvo. I iz školice, razreda u školi ali i drugih generacija. Uvek zabavno. Nikad me roditelji nigde nisu vozili. I na rođendane, sportove sve sam išla sama. Sve u blizini u komšiluku", zaključila je ona.
