Kada je Džon Vejn Gejsi desetog maja 1994. iz Zatvora u Česteru (Ilinois) krenuo na svoje poslednje putovanje, hiljade ljudi su se okupile da posmatraju pogubljenje.
Nakon što se oprostio od sveta rečenicom “Poljubite me u d..e!”, prošlo je još 20 minuta pre nego što su najzad mogli da daju oduška svojoj sreći. Špric kojim je trebalo da mu ubrizgaju smrtonosnu supstancu bio je neispravan, pa su morali da ga zamene drugim. Posle toga je ušao u Ginisovu knjigu rekoda: kao serijski ubica sa najdužom izrečenom kaznom: 12 smrtnih kazni i 21 doživotna robija.
Pre nego što je policija 1978. najzad rešila da ispita odakle potiče smrad na njegovom imanju Des Plejnzu, kod Čikaga, Džon Vejn Gejsi važio je za časnog čoveka i živi primer američkog sna. Gejsi, koji je rastao uz nasilnog oca, koji ga je tukao, postao je menadžer restorana, osnovao preduzeća i dogurao do funkcije lokalnog političara. Spadao je u najuglednije ličnosti u svom predgrađu. Čak je izabran u upravni odbor Udruženja za finansiranje mladih.
Kada je tadašnja prva dama Amerike Rozalin Karter u maju 1978. posetila Čikago da bi prisustvovala paradi, rukovao se s njom, jer je bio jedan od organizatora povorke, a stekao je ugled i kao finansijer Demokratske partije.
Niko nije znao da je tada već je ubio najmanje 32 dečaka i mladića, jer se tačan broj žrtava ni danas pouzdano ne zna. Neke od žrtava nisu nedvosmisleno identifikovane, jer su godinama trunule u podrumu njegove kuće, garaži i u bašti.
U lov na žrtve kretao je maskiran u klovna. Bucmasti biznismen pod maskom izigravao veselog, duhovitog komšiju, koji zasmejava decu u kraju. Nastupao je kao “Klovn Pogo”, što mu je omogućilo da neprimetno ispita teren i izgradi fasadu simpatičnog komšije.
Koliko je u tome bio uspešan dokazao je nakon što je prvi put osuđen 1968. Suprug i otac dvoje dece prethodno je u više navrata prisiljavao adolescente na seksualne igre. Zbog toga je u Ajovi osuđen na deset godina zatvora, od kojih je odslužio samo 18 meseci - zbog dobrog vladanja.
Posle razvoda od prve supruge ponovo se oženio i vratio u Čikago. Ubistva su počela 1972.
Šesnaestogodišnji Timoti Mekoj bio je prvi koga je namamio u kuću, zaklao kuhinjskim nožem i zakopao u podrumu. Tri godine kasnije usledilo je drugo ubistvo. Sedamnaestogodišnjeg Džona Butkoviča, koga su pretukli u krčmi, poveo je kući, navodno da bi mu previo rane. Stavio mu je lisice i silovao ga, zatim mu stavio omču oko vrata i zatezao je štapom, sve dok se nije udavio. Njegovo telo je sakrio u garaži.
Kada se 1976. razveo i od druge žene, njegov poriv za ubijanje više nije imao granica. Sve češće je noću lutao ulicama, a najomiljenije žrtve su mu bile muške prostituke. Nije, međutim, prezao ni od toga da muči i ubija mladiće koji su radili kod njega, koje bi prethodno seksualno iskoristio. Da bi im se podali, opijao ih je akoholom i drogirao.
Često je puštao žrtve seksualnog zlostavljanja, zapretivši im da ćute, a ako bi se ipak usudili da ga prijave policiji, ništa ne bi postigli zbog nedostatka dokaza protiv uglednog biznismena, političara i dobrog komšije.
Tek kada je u decembru 1978. nestao 15-godišnji dečak, koji je prethodno spomenuo da ide da se vidi s Gejsijem, policija je konačno posumnjala. Kada su pretresli kuću, našli su posmrtne ostatke 28 tinejdžera i muškaraca, a još pet tela Gejsi je bacio u obližnju reku. Policiji je priznao “oko 30 ubistava”, a identifikovane su samo 24 osobe.
Gejsijev advokat se pozivao na teško detinjstvo i neuračunljivost svog klijenta, ali nije ostavio utisak na sud. Gejsi je 14 godina čekao na izvršenje kazne. Za to vreme je počeo da slika, a njegova ulja na platnu su se dobro prodavala. Glavni motiv su mu bili klovnovi.
