U pustinjima Atakama nalazi se ogromna deponija odbačene odeće, vidljiva čak i iz svemira, sa oko 60.000 tona tekstilnog otpada.
Većina odeće dolazi iz bogatih zemalja kroz bescarinsku zonu luke Ikike, a odeća koja se ne proda često završava nezakonito odbačena u pustinji.
Usred pustinje Atakama, jednog od najsuvljih mesta na planeti, nalazi se prizor koji pokazuje mračnu stranu modne industrije. Desetine hiljada tona odbačene odeće završile su na severu Čilea, a razmere ogromne tekstilne deponije toliko su velike da se ona može videti i na satelitskim snimcima.
Veliki deo garderobe stiže iz bogatijih delova sveta, uključujući Evropu, a među odbačenim stvarima navodno ima čak i komada koji još imaju etikete iz prodavnica. Atakama je tako postala jedno od najupečatljivijih mesta na kojima se vide posledice hiperprodukcije i takozvane brze mode.
Planina odeće vidi se iz svemira
Kompanija SkyFi objavila je satelitski snimak ogromnih količina odeće u blizini grada Alto Hospisio, nedaleko od Ikikea na severu Čilea. Kada se deponija uporedi sa zgradama koje se vide na snimku, postaje jasno koliko je problem veliki.
Na osnovu samog satelitskog snimka nije moguće precizno utvrditi težinu i poreklo otpada, ali istraživanje objavljeno 2025. godine ukazuje da se na području Alto Hospisija nalazi između 100 i 200 manjih ilegalnih deponija.
Procenjuje se da se na tom području nalazi oko 60.000 tona odeće. Prema ranijim podacima, tekstilni otpad prostire se na više od 300 hektara pustinje.
Zašto ogromne količine odeće završavaju baš u Atakami
Jedan od glavnih razloga krije se u načinu na koji funkcioniše međunarodna trgovina polovnom i neprodatom garderobom.
Luka Ikike ima zonu slobodne trgovine i decenijama predstavlja jednu od važnih tačaka kroz koje u Čile stižu ogromne količine odeće iz Evrope, Azije i Severne Amerike.
Po dolasku, garderoba se razvrstava prema kvalitetu. Najbolji komadi ponovo se prodaju ili izvoze u druge zemlje, dok deo završava na lokalnom tržištu. Problem nastaje sa odećom za koju nema kupaca.
Umesto da bude propisno zbrinuta, hiljade tona završavaju ilegalno odbačene u pustinji. Troškovi legalnog odlaganja mogu da budu znatno veći, zbog čega je za pojedine trgovce jednostavnije i jeftinije da robu jednostavno ostave u Atakami.
Neka odeća još ima etikete
Poseban problem predstavlja takozvana brza moda. Reč je o poslovnom modelu zasnovanom na izuzetno brzoj proizvodnji velikog broja novih modela po niskim cenama.
Dok su tradicionalni modni brendovi nekada predstavljali nekoliko kolekcija godišnje, kompanije koje posluju po principu brze mode mogu da izbacuju nove modele gotovo svake nedelje.
Rezultat je ogromna količina jeftine odeće čiji životni vek može da bude veoma kratak. Neki komadi završe kao otpad posle svega nekoliko nošenja, dok drugi nikada ni ne stignu do kupca.
Upravo zbog toga na deponijama u Atakami mogu da se pronađu i komadi garderobe koji, prema izveštajima sa terena, još imaju originalne prodajne etikete.
Manje od jedan odsto tekstila ponovo se koristi za novu odeću
Problem dodatno komplikuje činjenica da veliki deo savremene garderobe sadrži mešavinu različitih materijala i sintetička vlakna, zbog čega reciklaža može da bude tehnički komplikovana ili ekonomski neisplativa.
Prema podacima koji se često navode u analizama tekstilne industrije, manje od jedan odsto materijala korišćenih za proizvodnju odeće reciklira se u novu garderobu.
Tako ogromne količine tekstila završavaju na deponijama ili u spalionicama.
Odeća u pustinji neće jednostavno nestati
Atakama je poznata po ekstremno suvoj klimi, ali to ne znači da tekstilni otpad koji tamo završi nema posledice po životnu sredinu.
Posebno su problematični sintetički materijali koji se veoma sporo razgrađuju. Vremenom mogu da oslobađaju mikroplastiku i različite hemijske supstance u okolinu.
Stručnjaci upozoravaju i na mogućnost zagađenja zemljišta i podzemnih voda hemikalijama koje se koriste tokom proizvodnje, bojenja i završne obrade tekstila.
Dodatni problem nastaje kada se gomile odeće pale kako bi se smanjila količina otpada. Sagorevanjem sintetičkih materijala mogu da nastanu štetni gasovi i čestice koje dodatno zagađuju vazduh.
Ogromna planina garderobe usred Atakame zato nije samo neobičan prizor vidljiv iz svemira. Postala je jedan od najupečatljivijih simbola posledica masovne proizvodnje odeće i kulture u kojoj se garderoba kupuje sve češće, koristi sve kraće i odbacuje u sve većim količinama.
