Balkanac koji živi u Nemačkoj podelio je svoje iskustvo da se uprkos dobroj zaradi oseća kao robot - bez istinske sreće
Diskusija na društvenim mrežama pokazuje da slične osećaje imaju ljudi širom Evrope, bez obzira gde žive
Poslednjih godina veliki broj Balkanaca odlučilo je da bolji život potraži izvan granica Balkana - najčešće privučeni višim platama, boljim radnim uslovima i većim mogućnostima za napredak. Ipak, brojna svedočanstva pokazuju da veća primanja ne znače nužno i veće životno zadovoljstvo.
Mnogi iseljenici čak i iz susednih zemalja ističu da su finansijski sigurniji nego što su bili u domovini, ali istovremeno se suočavaju sa usamljenošću, osećajem nepripadanja i svakodnevicom koja se svodi na posao i obaveze.
Upravo je takvu raspravu nedavno pokrenula objava jednog muškarca koji već pet godina živi i radi u Berlinu. Iako, kako navodi, zarađuje 2.700 evra mesečno i može sebi da priušti stvari koje je nekada želeo, priznaje da se već dugo ne oseća istinski srećno.
"Imam osećaj da sam postao robot. Posao, stan, spavanje i opet isto. U Berlinu sam već 5 godina i ne sećam se kad sam poslednji put bio stvarno srećan. Imam dobru platu od 2.700 evra, ali više ništa ne osećam. Čak ni kada kupim nešto novo. Da li je neko imao taj osećaj praznine iako 'ima sve'?" opisao je na Fejsbuk stranici "Život u Nemačkoj".
"Kao mlad, sanjao sam Zapad..."
Objava je izazvala stotine reakcija. Dok su mu neki jednostavno savetovali da se vrati kući, drugi su tvrdili da je reč o problemu sa kojim se susreću ljudi širom Evrope. Pojedini komentatori isticali su kako ni svakodnevica u domovini nije mnogo drugačija i da se i tamo život često svodi na posao, kućne obaveze i malo slobodnog vremena.
Neki su pak poručili da novac ne može da nadomesti osećaj pripadnosti, porodicu, prijatelje i život u poznatom okruženju. U emotivnim komentarima prisećali su se sopstvenih snova o odlasku na Zapad, ali i osećaja hladnoće i otuđenosti koje su doživeli tokom boravka u velikim evropskim gradovima. Drugi su naglašavali kako je problem mnogo širi i da se sve više ljudi, bez obzira na mesto stanovanja, oseća zarobljeno u trci za novcem i životom koji se na društvenim mrežama često prikazuje lepšim nego što zaista jeste.
"Idi kući", "Ajde, živim u Zagrebu, dok dođem kući već je 18h, veš u mašini, završim kuvanje ručka ili šta već, jedemo, spremamo sve za sutra, pranje i evo 22h. Spavanje i tako svaki dan, a ne isplati se ni u snu kao tvoj. A ovde ljudi rade ceo dan i bore se sa svim nedaćama", "Vrati se kući, živi skromnije, ali živi sa svojim ljudima, uživaj u prirodi, cvrkutu ptica, poštuj svoju kulturu, ispijaj kafu sa komšijama, prijateljima, rodbinom… Kao mlad, sanjao sam Zapad, dobar posao, dobru platu, ali kod nas sunce toplije sija, ptice veselije pevaju, ljudi se lepše smeju i nekako finiju kaficu ispijaju".
"To je bolest modernog vremena"
Bilo je i onih koji su upozorili da bi opisani simptomi mogli da ukazuju na depresiju ili neki drugi oblik emocionalnog iscrpljenja:
"Ovo je bolest modernog vremena. Velika većina oseća isto što i ti, samo ne želi to da prizna. Svi su se pretvorili u novac, jureći za novcem i deleći 'prelep kobajagi život' na društvenim mrežama, čineći da im drugi zavide… možda razmislite o tome šta vas čini srećnim pa učinite ili se uključite u to kad god možete".
(Dnevno.hr)
