Priča iz centralne Bosne prikazuje prijateljstvo između Bose, Srpkinje, i Faize, muslimanke, kao primer suživota i ljudskosti
Faiza i njen suprug godinama su u teškoj materijalnoj situaciji, ali im je Bosa velikodušno ustupila svoju zemlju na korišćenje potpuno besplatno
Kada su Faiza i Ibrahim ostali bez dovoljno zemlje za obradu, nisu ni slutili da će im pomoć stići od osobe od koje to možda nisu očekivali. Jedna Srpkinja odlučila je da im otvori vrata svog imanja i pruži ono što im je godinama nedostajalo - priliku da rade i žive lakše.
Faiza i njen suprug Ibrahim žive u naselju Vitovlje. Pošto imaju tek malo okućnice i gotovo nimalo sopstvene zemlje za obradu, godinama su se borili da obezbede egzistenciju. Tada je u njihov život ušla Bosa, žena srpske nacionalnosti, i potpuno promenila njihovu svakodnevicu - dala im je svoju zemlju na korišćenje bez ikakve naknade, te je ovaj gest prerastao u priču o prijateljstvu koje ne poznaje granice. Njihova priča našla se na Jutjub kanalu "Alen Avdić".
"Ni rođena majka nije takva"
"Imamo Bosu... Ni rođena majka nije takva kakva je ona. Daje nam sve, i to potpuno besplatno", ispričala je Faiza.
Iako pripadaju različitim veroispovestima, to nikada nije predstavljalo prepreku njihovom odnosu. Štaviše, Bosa i njena porodica ustupili su Faizi i Ibrahimu svoju zemlju na korišćenje, ne tražeći zauzvrat ni dinar.
"Kod nas nema gledanja ko je ko"
"Ona je Srpkinja, ja sam muslimanka, ali kod nas nema gledanja ko je ko. Kao rođena majka dala mi je zemlju da je obrađujem", rekla je Faiza.
Dodaje da već godinama obrađuje Bosinu zemlju, a za sve to vreme njena komšinica i članovi njene porodice nikada nisu tražili nikakvu nadoknadu.
"Koliko god dugo obrađujemo tu zemlju, nikada nam nisu uzeli ni dinar", ističe.
Godinama se međusobno pomažu
Bosini sinovi, od kojih jedan živi u Banjaluci, a drugi u Kneževu, u potpunosti podržavaju majčinu odluku da pomogne svojim komšijama.
Osim što su im bez ikakve nadoknade prepustili zemlju na korišćenje, dve porodice godinama pomažu jedna drugoj i na druge načine. Iz Bosinog doma u Faizinu kuću redovno stižu domaća jaja, med i drugi proizvodi, kao znak pažnje i dobrosusedskih odnosa koji traju već godinama.
"Odemo kod nje, a ona mi da jaja jer ima kokoške. Imaju i pčele pa nam daju med. Svaka im čast! Ne znam kada sam poslednji put kupila jaja", kaže Faiza.
Priča Bose i Faize pokazuje da nije važno kako se neko zove, odakle dolazi ili kojoj veri pripada, već kakav je čovek i koliko je spreman da pomogne drugome kada mu je to najpotrebnije.
(Dnevno.hr)
