Mediteranske biljke postaju sve popularnije i u kontinentalnim područjima, ali im je ključno vreme sadnje zbog osetljivosti na vlagu i hladnoću
Preporučuje se sadnja od sredine aprila do maja u kontinentalnim krajevima, dok se na Mediteranu to može uraditi i ranije
Iako su veoma popularne na Mediteranu, mediteranske biljke sve češće mogu da se vide i u baštama kontinentalnih područja. Vreme sadnje je ključno za njihov uspeh jer, za razliku od većine biljaka, ne podnose vlagu i hladno tlo. Zato ih je važno saditi tek nakon što prođe opasnost od mraza i na dobro dreniranom zemljištu.
Stručnjaci za kontinentalna područja preporučuju sadnju od sredine aprila do maja, dok se u mediteranskim krajevima mogu saditi i nešto ranije.
Ruzmarin, lavanda i mladi lovor posebno su osetljivi na niske temperature pa se ne preporučuje njihova jesenja sadnja. Mediteransko bilje treba saditi na sunčanim položajima. Budući da ne podnose vlagu, ne preporučuje se prihrana kompostom niti prekrivanje zemljišta organskim malčem, poput lišća. Umesto toga, bolje je koristiti kamenčiće ili šljunak koji oponašaju njihovo prirodno stanište i sprečavaju zadržavanje vlage.
Lavanda
Ova mirisna biljka, uz pravilnu negu, može da raste i više od 20 godina. Otporna je na sušu i visoke temperature i nije zahtevna za održavanje. Često se koristi u kozmetici i nezi kože, a važna je i za ekosistem jer privlači oprašivače poput pčela, piše Agroklub.
Lavandu posadite na sunčano mesto, kada prođe opasnost od mraza. Ova biljka voli drenirano zemljište i povremeno, blago zalivanje.
Ruzmarin
Takođe je veoma izdržljiva i jednostavna biljka koja voli puno svetlosti, kao i suvo i toplo tlo. Osim što se koristi kao dodatak jelima, od njega se prave i suplementi koji mogu da podstaknu koncentraciju i pamćenje.
Sadi se u proleće, odnosno krajem aprila i tokom maja, a u toplijim krajevima može i ranije. Kako bi se zaštitio od hladnoće i mraza, može da se uzgaja i u saksijama.
Lovor
Dugovečna biljka koja je osetljiva u mladosti, ali kasnije postaje veoma otporna. U kontinentalnim krajevima preporučuje se uzgoj u posudama kako bi se zaštitio od hladnoće i mraza.
Često se koristi u kuhinji kao aromatičan dodatak jelima. Takođe se sadi u proleće i voli puno sunca i propusno tlo.
Žalfija
Za razliku od ostalih mediteranskih biljaka, žalfija može da podnese nešto niže temperature, ali i dalje voli sunčane položaje i dobro drenirano zemljište. Bogata je antioksidansima pa se često koristi u lekovite svrhe, na primer za ublažavanje upale i bola u grlu.
Potrebno joj je umereno zalivanje jer ne voli vlagu.
(Večernji)
