Mali gestovi zahvalnosti, poput mahanja između pešaka i vozača, imaju veliku društvenu i emocionalnu vrednost.
Izražavanje zahvalnosti, iako kratko, stvara tihu povezanost između aktera u saobraćaju.
U gradovima širom sveta, gde je tempo često visok, dešavaju se ipak mali gestovi koji imaju veliku društvenu i emocionalnu težinu. Najbolji primer su pešaci koji u znak zahvalnosti mahnu vozačima koji im stanu na pešačkom prelazu.
Iako sam gest traje manje od sekunde, ona sadrži snažan osećaj zahvalnosti i empatije. Ali zašto ova kratka gesta igra tako veliku ulogu?
Društvena i emocionalna uloga mahanja
To da pešak mahne može izgledati beznačajno, ali to je spontana, javna radnja koja govori nešto jednostavno: „Video/la sam tvoju ljubaznost.“ Potvrđivanjem vozačeve velikodušnosti stvara se neka vrsta tihog dogovora u kome obe strane vide i poštuju jedna drugu.
Umesto da se vozač vidi kao "bezlično telo", on postaje osoba koja je učinila mali napor. Ovaj mikroritual često se pokazuje kao značajniji nego što njegova kratka trajnost nagoveštava.
Istraživanje: zahvalnost od psihe do mozga
Tokom poslednje dve decenije istraživanje zahvalnosti je poraslo, posebno u SAD i Evropi. Studije pokazuju da su jednostavni izrazi uvažavanja, kao što je mahanje, povezani sa boljim mentalnim zdravljem, stabilnijim odnosima i čak boljim snom. Ljudi koji često pokazuju zahvalnost prijavljuju viši nivo životnog zadovoljstva i skloniji su prosocijalnom ponašanju, na primer pomaganju strancima.
Neuroistraživači su pomoću snimanja mozga pokazali da zahvalnost aktivira delove mozga koji su povezani sa nagradom i društvenim vezama. Ova aktivnost se može uporediti sa „mikrodozom“ društvene nagrade, koju mogu osetiti i onaj koji maše i vozač. To podseća na osećaj kada neko pridržava vrata ili pusti roditelja sa detetom da ide ispred u redu.
Empatija - mali signali koji mnogo govore
Mnogi pešaci koji mašu znaju kako je sedeti za volanom i potruditi se da se uspori. Empatija funkcioniše kao neka vrsta maziva u društvenom životu i čini saradnju lakšom, čak i u stresnim situacijama. Sposobnost da se zamisli trud vozača često vodi ka dobronamernijim tumačenjima tuđih postupaka.
Onaj ko odluči da ne maše propušta jednostavne, pozitivne mikrointerakcije koje mogu učiniti svakodnevno putovanje toplijim i ljudskijim. U gradovima gde saobraćaj često nagrađuje nestrpljenje, mahanje šalje jasnu poruku: saradnja i ljubaznost i dalje postoje.
Probajte jednostavan eksperiment: tokom jedne nedelje, svesno mahnite ili klimnite vozačima koji vam daju prednost. Obratite pažnju na to kako drugi reaguju i kako se vi sami osećate posle toga. Ova navika nije samo gest pristojnosti već i prilika da se osećate bolje i osetite veću povezanost u inače anonimnom i mehaničkom okruženju.
