Pomagao je društvu i beskućnicima u različitim situacijama.
Njegova smrt 2020. godine ostavila je snažan trag na porodicu i zajednicu.
Na Badnje veče 1975. godine, Rob Parsons i njegova supruga Diane otvorili su vrata svog doma u Cardifu 30-godišnjem beskućniku Ronni Lockwoodu. Ono što je počelo kao spontani čin saosećanja pretvorilo se u jedinstvenu životnu priču koja je trajala gotovo pola veka — sve do Ronijeve smrti 2020. godine.
Te večeri, nekoliko dana pred Božić, na vrata mladog bračnog para zakucao je čovek sa stvarima u plastičnoj kesi i smrznutom piletinom u ruci. Bio je to Roni, autistični muškarac kog je Rob nejasno prepoznao iz detinjstva. "Pitao sam ga: ‘Roni, šta je s piletinom?’ Rekao je: ‘Neko mi ju je dao za Božić.’ I tada sam izgovorio dve reči koje su nam promenile život: ‘Uđi", prisetio se Rob.
Od jedne večeri do zajedničkog života
Roni je bio beskućnik od 15. godine, bez stabilnog posla, porodice i oslonca. Rob i Dijana su mu skuvali večeru, omogućili kupanje i ponudili da ostane za praznike. Plan je bio da ode posle Božića ali taj dan nikada nije došao. Nadležne službe su im objasnile da bez adrese nema posla, a bez posla nema adrese začarani krug u kojem se nalaze mnogi beskućnici.
Roni je ostao. Dobio je posao komunalnog radnika, novu odeću i, prvi put u životu, osećaj pripadnosti. "Bio je skoro 30-godišnjak koji nikada ranije nije imao nekoga ko ga čeka na kapiji“, rekao je Rob. Svako jutro ga je vozio na posao pre odlaska u kancelariju, a Roni je sa ponosom govorio kolegama da ga vozi "njegov advokat“.
Tokom godina, Roni je postao neodvojivi deo porodice. Pomagao je u kući, brinuo o deci, svakodnevno kupovao iste poklon-kartice za Božić i sa istom iskrenom radošću gledao reakciju domaćina. Bio je nespretan, ponekad naporan, imao je probleme s čitanjem i pisanjem, ali i ogromno srce. Često je pomagao drugim beskućnicima, čak i tako što bi im dao sopstvene cipele.
"Da li sam nešto pogrešio?"
Roni je detinjstvo proveo u ustanovama, daleko od porodice, bez stabilne podrške. Pitanje "Jesam li nešto pogrešio?“ pratio ga je čitav život. Kada su Rob i Dijana jednom, godinama kasnije, razmišljali da mu predlože samostalan život, to pitanje ih je potpuno slomilo. "Ne mogu ovo“, rekla je Dijana kroz suze. I tada je odluka postala konačna ostaju zajedno.
Ronnie je preminuo 2020. godine u 75. godini, nakon moždanog udara. Zbog pandemije, sahrani je prisustvovalo svega 50 ljudi, ali porodica je dobila više od 100 pisama saučešća od profesora, političara, radnika i beskućnika.
U njegovu čast, novi zdravstveni centar u Kardifu nazvan je "Lockwood House“, finansiran sredstvima iz Ronijevog testamenta. "Na kraju je beskućnik stavio krov nad glavama mnogih ljudi“, rekla je Dijana. "Nije to bila velika odlukama, desilo se dan po dan. A naše živote učinio je bogatijim.“, rekla je.
