Sestini izražava želju da se lično izvini zbog netačne izjave o kvalitetu vode u jezeru.
Oporavlja se i planira povratak na isto mesto, ovog puta kao počasni gost na manifestaciji 2026. godine.
Italijanski fotoreporter Massimo Sestini, jedan od najpoznatijih majstora ekstremne i vazdušne fotografije, vraća se na zaleđeno jezero Lago di Lavarone gde je prošle godine tokom ronilačkog događaja za dlaku izbegao smrt.
Pet dana je proveo u indukovanoj komi nakon što je tokom zarona doživeo težak zdravstveni kolaps, ali danas se vraća da, kako kaže, „oduži dug“ zbog nesmotrene izjave o navodnom zagađenju jezera.
Sestini je tokom akcije snimao ronioce ispod leda, radeći na kalendaru italijanske Obalske straže. Vidljivost u Lavaroneu bila je svega 20 do 30 centimetara, a nakon 34 minuta pod vodom iznenada je prestao normalno da diše. Prvo je mislio da je problem u opremi, a zatim shvatio da je njegovo telo doživelo ekstremni šok.
"Prestao sam da dišem – telo se samo ugasilo“
Kako objašnjava, do nesreće je došlo zbog nagle hipotermije. Telo je reagovalo refleksom zaštite: vazdušni put se blokirao, a Sestinijevo stanje se naglo pogoršalo. Tokom izvlačenja iz vode doživeo je zastoj rada srca, a tek brza reakcija vođe operacije, koji je nedavno završio obuku za spasioce, spasla mu je život. U bolnici Santa Kjara lekari su utvrdili tešku obostranu infekciju pluća i oštećenja alveola nastala usled ekstremnog stresa.
U bolnici je proveo pet dana u veštački izazvanoj komi. Po buđenju, kaže, vreme mu je delovalo kao da "nije ni prošlo“. Nakon tretmana zasnovanog na naprednim terapijama razvijenim tokom pandemije, stanje mu se stabilizovalo i već nakon nekoliko dana vratio se u posao ponovo u helikopteru Obalske straže.
"Uslikao sam sopstvenu smrt i preživeo"
Sestini je imao pričvršćenu 360° kameru koja je automatski fotografisala svaka tri sekunda. Upravo ta kamera zabeležila je dramatične trenutke njegovog kolapsa i izvlačenja iz vode. "Mogu reći da sam prvi u istoriji fotografije koji je napravio fotografiju svog tela u trenutku kada je bilo klinički mrtvo i imao sreće da je vidi živ.“
Iskustvo ga je, kaže, potpuno promenilo: životne brige sada stavlja u drugačiju perspektivu, postao je osetljiviji, strpljiviji i još posvećeniji poslu. Ipak, strast prema ekstremnim snimanjima nije izgubio: „Ronio bih opet, strah nije pobedio.“
Sestini ima dug odnos sa regionom Trentino, od detinjstva provedenog u Dolomitima do godina surfovanja u Torboleu. Nesreća ga je, kaže, sa tim krajem dodatno povezala.
Pred njim su i novi projekti: nakon višedecenijskog dokumentovanja migrantske krize, planira povratak na more kako bi snimao spašavanje ljudi iz jedinstvene perspektive i ispod i iznad površine vode. Cilj mu je da tragediju migracija prikaže još bliže, još direktnije i još humanije.
