Međunarodni projekat "Asklepios" obučava studente za potencijalni život na Mesecu u simuliranim uslovima.
Baza je smeštena u bivšoj vojnoj tvrđavi unutar švajcarskih Alpa na 2.000 metara nadmorske visine.
Duboko u srcu švajcarskih Alpa, iza čeličnih vrata nekadašnje vojne tvrđave i kilometara hladnih tunela, krije se neobično mesto - škola u kojoj studenti treniraju za život na Mesecu. Bez dnevne svetlosti, bez kupatila i uz strogo kontrolisane uslove, oni provode dane u potpunom mraku, testirajući granice ljudske izdržljivosti i psihičke stabilnosti.
U okviru međunarodnog projekta "Asklepios", devet studenata iz različitih zemalja pristalo je da proživi ono što bi jednog dana mogla biti stvarnost astronauta na Mesecu. Njihova "baza", smeštena na 3,5 kilometara unutar tunela, gde temperatura tokom cele godine ostaje konstantna (– 6°C), postala je privremena lunarna stanica, mesto gde se uče lekcije koje bi jednog dana mogle pomoći čovečanstvu da preživi - ne samo u svemiru, već i na Zemlji.
Od Apola do Gotarda
Projekat "Asklepios" nastavlja nasleđe programa Apolo. Cilj misije nije samo vežbanje tehnoloških veština, već i istraživanje kako se ljudi ponašaju i reaguju na ekstremne psihološke i fizičke izazove na Mesecu ili Marsu.
"Reč je o razumevanju tih izazova i njihovom proučavanju ovde na Zemlji, kako bi, kada ljudi odu u svemir, svemirske agencije bile spremnije da podrže astronaute", objašnjava Kejti Malri, vođa projekta i studentkinja vazduhoplovnog inženjerstva.
Baza, koja se nalazi na 2.000 metara nadmorske visine, bila je tajna vojna utvrda tokom Drugog svetskog rata. Hodanje do baze unutar planine traje dugo i dezorijentiše, gotovo kao san – što savršeno odgovara ciljevima simulacije.
Od ledene vode do "putovanja" u pelenama
Za razliku od drugih skupih simulacija koje se naplaćuju, Asklepios je neprofitna organizacija koja odabranim studentima nudi iskustvo potpuno besplatno. Pripreme su intenzivne: uključuju treninge u ekstremnim uslovima, preživljavanje u Alpima, nultu gravitaciju na paraboličnim letovima, kao i predavanja o svemirskoj psihologiji.
Nakon odbrojavanja i "lansiranja" iz Kontrolnog centra misije (gde je 25 do 30 studenata upravljalo operacijama), analogni astronauti "putuju" jedan dan do Meseca. To putovanje provode u maloj prostoriji bez kupatila i spavaju na kamperskim krevetima, zbog čega moraju da nose pelene.
U lunarnoj bazi, svom domu narednih 16 dana, devetočlana ekipa jede dehidriranu "astronautsku hranu" i sprovodi unapred pripremljene naučne eksperimente.
Eksperiment u potpunom mraku
Jedan od ključnih eksperimenata bio je "Kronoespazio" – proučavanje uticaja stalnog mraka na bioritam i kvalitet sna astronauta, simulirajući uslove na južnom polu Meseca. Tokom misije, studenti su u potpunosti izbegavali dnevno svetlo. Čak su i simulirane "mesečeve šetnje" (EVA – aktivnosti izvan letelice) obavljali noću, u punoj opremi i skafanderima.
Studenti su nosili uređaje za praćenje sna i telesne temperature, kao i uzorke za merenje melatonina. Očekuje se da će rezultati pomoći u kreiranju budućih strategija za podršku zdravlju astronauta, ali i ljudi na Zemlji koji rade u zahtevnim uslovima – poput noćnih smena i bolnica, piše BB
Život bez rasipanja vode
Mateus Magaljaeš (27) iz Brazila, koji je bio komandant misije, ističe da mu je ovo iskustvo pružilo jasniju sliku o budućoj karijeri. Slično razmišlja i Loren Viktorija Polson (22), inženjerka baze, koja naglašava širi uticaj projekta:
"Jedna od fascinantnih stvari u svemiru je to što ne možete da bacite ništa – ni jednu kap vode. Morate biti maksimalno efikasni. Ako možete da dizajnirate tehnologije za svemir, možete ih preneti i na Zemlju, kako bismo smanjili potrošnju vode u poljoprivredi i bolje iskoristili biljne kulture."
Učenje o preživljavanju u lunarnim tunelima tako se pretvara u najvažniju lekciju: kako iskoristiti svemirske tehnologije da bismo osigurali opstanak čovečanstva na sve ekstremnijoj Zemlji.
(Slobodna Dalmacija)
