Krtice su česte u voćnjacima i prave kompleksne tunele ispod zemlje, stvarajući humke na površini.
Krtice su zaštićene zakonom u Srbiji, te ih nije dozvoljeno ubijati, a suzbijanje se vrši samo korišćenjem repelenata.
Krtice su čest prizor u voćnjacima i na obradivim površinama, ali ono što se vidi na površini zapravo je samo mali deo njihove aktivnosti. Ispod zemlje one neprestano kopaju mrežu tunela, tražeći hranu i stvarajući karakteristične humke koje mnogim poljoprivrednicima zadaju glavobolje.
Iako ih mnogi doživljavaju isključivo kao štetočine, njihova uloga u zemljištu nije jednostavna ni jednoznačna. Upravo zato se o krticama sve češće govori kroz prizmu ravnoteže između štete koju prave i koristi koju mogu imati za strukturu i kvalitet zemljišta.
Kako izgleda
Telo krtice (Talpa europaea) sa gornje strane je crno, a sa donje nešto svetlije. Krzno je mekano. Težine je oko 80 g. Dužine je oko 13 cm. Rep je kratak, oko 2,5 cm, prekriven retkim dlakama koje služe za opipavanje i omogućuju orijentaciju prema natrag. Stoga se mogu kretati u tunelima i napred i nazad. Rilo je kratko sa dlačicama koje služe kao čulo vibracija u zemljištu.
Hrana su joj kišne gliste i larve insekata, a ponekad manje žabe i miševi. Kišne gliste često osete da izgube orijentaciju i ne mogu se kretati, te ih koriste kao izvor hrane. Krtica dnevno može pojesti hrane do polovine svoje težine. Praveći tunele podgrizaju korenje gajenih biljka i tako dovode do šteta. Kopajući krtičnjake ova životinja direktno uništava korenje, a indirektna šteta je to što se hrani glistama i smanjuje populaciju životinja koje poboljšavaju strukturu zemljišta.
Ipak, ove životinje su sa druge strane i korisne, jer stalnim kopanjem rastresaju i prevrću zemljište i tako doprinose njegovoj plodnosti. Jedna u toku dana može da iskopa i do 30 krtičnjaka. Oni su i značajna mehanička prepreka preko koje se čovek može saplesti, pasti. Treba napomenuti da sve štetočine zemljišta, pa i rovac, izbacuju zemlju iz svojih hodnika i tako formiraju gomilice (humke) zemlje, u narodu poznate kao krtičnjaci. Zbog ovog naziva najčešće je i neopravdano optužena krtica. Pre svega ona naseljava humozna, rastresita i vlažna zemljišta. Njihovi krtičnjaci, obično, veći su od onih koje stvaraju glodari.
Suzbijanje
Pre nego što pomislite na radikalne mere, morate znati jednu ključnu stvar: krtice su zakonom zaštićene životinje i kazna za njihovo ubijanje u Srbiji iznosi čak 120.000 dinara. Pored toga, one su ekološki izuzetno korisne jer vrše aeraciju (provetravanje) i pročišćavanje zemljišta, čineći ga plodnijim. Zbog toga stručnjaci strogo savetuju da se ne koriste nehumane metode poput smrtonosnih zamki sa mehanizmom sličnim makazama, toksičnih mamaca sa otrovima visoke toksičnosti ili sipanja nafte i sagorelog ulja, jer time samo trajno trujete sopstveno zemljište i kršite zakon.
Srećom, postoje potpuno prirodni, efikasni i besplatni načini da ovim nezvanim gostima pokažete izlazna vrata!
Dlake kućnih ljubimaca i mačji posip
Krtice imaju svoje prirodne neprijatelje i instinktivno se plaše laveža psa, tišine mačke i njihovih specifičnih mirisa. Jedna od najuspešnijih i najjeftinijih metoda je korišćenje upotrebljenog mačjeg posipa ili dlaka psa. Dovoljno je da nakon češljanja vašeg ljubimca (naročito onih koji se jako linjaju) uzmete šaku dlaka i nagurate je duboko u svaku rupu krtičnjaka koju nađete. Baštovani koji su primenili ovu "taktiku" svedoče da su krtice trajno napustile baštu za manje od tri nedelje.
Mirisi od kojih beže glavom bez obzira
Ako nemate kućnog ljubimca, spas se krije u vašem špajzu! Krtice imaju veoma osetljivo čulo mirisa i postoje arome koje jednostavno ne mogu da podnesu. Probajte da direktno u njihove kanale sipate jake prirodne sastojke poput limunovog soka, cimeta, bibera ili ljute paprike.
Biljke kao prirodni štit
Pojedine sadnice mogu biti odlični saveznici u odbrani dvorišta. Miris zasađenog luka i pasulja dokazano je nepodnošljiv krticama. Od cveća, preporučuje se sadnja visoke afričke kadife (Tagetes) koja raste preko pola metra. Koren ove biljke u jesen ispušta specifične materije koje teraju ili ubijaju gliste; a kada gliste pobegnu, krtica ostaje bez hrane i primorana je da se iseli na novu lokaciju. S druge strane, popularna biljka mlečika (Euphorbia lathyris) često se pominje u narodu, ali dugogodišnje iskustvo baštovana pokazuje da njena efikasnost nije zagarantovana, jer se dešava da krtice kopaju kanale na samo metar od nje.
Zvuk, vibracije i potop
Sobzirom na to da se krtice oslanjaju na osetljiv sluh, jaka buka ih lako može oterati. Jedan od starih trikova jeste prerezivanje plastične flaše (kojoj skinete čep) i njeno nabijanje u zemlju, kako bi vetar pod zemljom stvarao neprijatne zvukove. Još efikasnija varijanta je da u kanal pobodete armaturnu žicu debljine 6 mm i na nju nataknete praznu konzervu – udaranje metala stvara snažne vibracije koje plaše krtice. Ipak, mana ovih zvučnih metoda je što zavise isključivo od toga da li napolju duva vetar.
Kao poslednju brzu meru, u najveću rupu krtičnjaka možete ubaciti baštensko crevo i pustiti veliku količinu vode. Pošto su odlični plivači krtice se neće udaviti, ali će ih ova "poplava" naterati da napuste vaš travnjak u potrazi za bezbednijim domom.
Budite strpljivi! Krtice najviše vole mirna, netaknuta zemljišta, pa prekopavanje njihovih krtičnjaka ili ručno iskopavanje zaštitnih barijera (rova) oko rupa pomaže da ih uznemirite i zbunite. Zato, umesto teške hemije i zamki, naoružajte se strpljenjem, dlakama ljubimaca ili biberom, i sačuvajte i svoj travnjak i prirodu!
(Agroklub)
