Naučnici su otkrili da je malo ostrvo kod Kulasavanija na Fidžiju najverovatnije nastalo ljudskom aktivnošću pre oko 1.200 godina, a ne prirodnim uzrocima poput cunamija.
Potvrda ove teorije značila bi otkriće prvog takvog ostrva u južnom Pacifiku, a dalja istraživanja su u toku kako bi se potpuno utvrdilo poreklo ostrva.
Naučnici su došli do iznenađujućeg zaključka o neobičnom ostrvcetu uz obalu mesta Kulasavani, na severu ostrva Vanua Levu na Fidžiju. Iako se ranije pretpostavljalo da je reč o formaciji nastaloj delovanjem cunamija, nova istraživanja sugerišu da je ovo malo ostrvo zapravo rezultat ljudske aktivnosti stare oko 1.200 godina.
Sve je počelo 2017. godine, kada su istraživači tokom geoarheološkog istraživanja obale naišli na malo, oko 3.000 kvadratnih metara veliko, nisko ostrvce okruženo mangrovima. Na prvi pogled nije odavalo posebnost, ali detaljnija analiza otkrila je izuzetno neobičan sastav – gotovo je u potpunosti građeno od ostataka jestivih školjki pomešanih sa peskovitom glinom.
Školjke ne samo na površini, već i u dubini
Kako navodi istraživački tim u objavljenom radu, školjke nisu bile prisutne samo na površini. Naprotiv, na mnogim mestima rakovi vrste Scylla serrata iznosili su materijal iz dubine od 30 do 50 centimetara na površinu, čime je potvrđeno da i dublji slojevi ostrvca čine gotovo isključivo ostaci školjki.
Ostrvo se uzdiže svega oko 60 centimetara iznad prosečnog nivoa visoke plime na svojim najvišim tačkama, što dodatno komplikuje pitanje njegovog nastanka.
Od cunamija do ljudskog otpada: dve suprotstavljene teorije
Naučnici su razmatrali nekoliko mogućih objašnjenja. Jedna od prvobitnih hipoteza bila je da je ostrvce na Fidžiju nastalo delovanjem snažnih talasa koji su naneli školjke na jedno mesto. Prema toj teoriji, koncentracija starosti materijala oko 1190 kalibrisanih godina pre sadašnjosti (oko 760. godine) mogla bi ukazivati na jedan snažan događaj, poput cunamija, koji je razbio naslage školjki na morskom dnu i razneo ih duboko u unutrašnjost.
Međutim, ta teorija pokazala se problematičnom. Gotovo svi pronađeni ostaci pripadaju jestivim vrstama školjki, što ukazuje na selekciju koju je teško objasniti prirodnim procesima.
Tragovi ranih doseljenika
Zbog toga istraživači sve više naginju drugom objašnjenju – da je ostrvce zapravo nastalo ljudskim delovanjem. Prema toj hipotezi, rani doseljenici su na tom području obrađivali i konzumirali velike količine školjki, a njihove su ljušture odbacivali na isto mesto tokom nekoliko vekova. Takav scenario podudara se sa rezultatima radiokarbonskog datiranja.
Ovakve strukture poznate su kao "middeni" – arheološki nasipi otpada koji se sastoje od ostataka hrane, poput školjki ili kostiju životinja. U nekim slučajevima, takvi su nasipi kroz vreme narasli toliko da su formirali stabilno kopno.
Kako otpad postaje kopno
Slična ostrvca zabeležena su širom pacifičkih ostrva u područjima niskih geografskih širina, gde su školjke činile veliki deo ishrane drevnih zajednica. Naučnici objašnjavaju da je dugotrajna konzumacija školjki i odbacivanje njihovih nejestivih delova, u kombinaciji sa padom nivoa mora, mogla dovesti do formiranja kopna pogodnog za naseljavanje.
U ranim fazama naseljavanja, zajednice su često gradile kuće na stubovima iznad plitkih obalnih zona koje su za vreme plime bile pod vodom. Kako su se naslage otpada povećavale, a nivo mora postepeno opadao, ta su se naselja postepeno premeštala na novonastalo kopno.
Dokazi postoje, ali misterija nije u potpunosti rešena
Iako su na lokalitetu pronađeni fragmenti keramike koji podržavaju teoriju o ljudskom poreklu ostrvca, konačan dokaz još uvek nedostaje. Na primer, nisu pronađeni alati, iako istraživači napominju da je moguće da se nisu koristili kameni alati koji bi se lakše sačuvali.
Naučni tim ne isključuje u potpunosti prirodno poreklo ostrvca i planira dodatna istraživanja. Ona uključuju potragu za sličnim naslagama u okolini, kao i razgovore sa lokalnim stanovništvom kako bi se utvrdilo postoje li usmene predaje o velikim talasima u prošlosti. Ranija istraživanja pokazala su da se sećanja na ekstremne događaje mogu prenositi usmenom predajom i duže od 2.000 godina.
Potencijalno jedinstveno otkriće u južnom Pacifiku
Ako se potvrdi da je ostrvce zaista "midden", reč bi bila o prvom takvom primeru u južnom Pacifiku zapadno od Papue Nove Gvineje – jedinstvenom ostrvu nastalom doslovno od ostataka drevne ishrane.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Geoarchaeology, a njegovi rezultati otvaraju nova pitanja o odnosu čoveka i okoline u ranim fazama naseljavanja pacifičkih ostrva.
(klik.hr)
