Osećaj napuštenosti pojačan je nedostatkom komunikacije posade i sporim reagovanjem železničkih službi.
Putnici, uključujući trudnice i starije osobe, bili su prisiljeni da napuštaju voz kako bi zadovoljili osnovne potrebe.
Putovanje vozom Italo AV 8920, koji je 1. decembra krenuo iz Rima ka Udinama, pretvorilo se u noćnu moru kada je komad električnog kabla udario u prozor sedmog vagona, prinudivši kompoziciju da stane u tunelu kod Orte.
U mraku, bez ventilacije i sa neispravnim toaletima, 460 putnika ostavljeno je da čeka čak sedam sati uz minimalne informacije i gotovo nikakvu pomoć posade. Voda i grickalice nestale su u prvim satima, a osoblje je, prema svedočenjima, prošlo tek dvaput, deleći po dve plastične čašice vode. "Vazduh je postao neizdrživ, toaleti zapušeni, a informacije nikakve“, kaže putnica Lalla Pilar Guenda Galoneto, koja je u Konegljano stigla tek u šest ujutru, nakon 13 sati puta.
Među putnicima bili su trudnice, mala deca, stariji i ljudi s paničnim napadima. Zbog nemogućnosti korišćenja toaleta, putnici su uz dozvolu posade morali da u mraku silaze na prugu kako bi urinirali. "Bilo je ponižavajuće i opasno“, govori Lalla.
"Osećali smo se napušteno"
Komunikacija sa osobljem praktično nije postojala. "Nismo znali šta se dešava. Kako je moguće da 2025. godine treba sedam sati da se aktivira intervencija u železničkom tunelu?“, pita se putnica.
Tek posle sedam sati stigao je drugi Italo voz, a evakuacija je izvedena hodanjem pored kompozicija, u tunelu. Putnici su vraćeni u Rim Tiburtina, a zatim nastavili ka severu i dalje bez ponude vode ili pomoći. "Ni na drugom vozu niko nije prošao da proveri stanje putnika. To je još ozbiljnije“, kaže Lalla.
Putnici sada traže odgovore: kako je moguće da se kvarovi i kašnjenja ponavljaju na istoj liniji, da hitne službe nisu reagovale brže i da posada nije imala jasne protokole za kriznu situaciju? „Ovo nije samo moj slučaj – ovo je pitanje bezbednosti svih nas.“
