Selah Sue u Beogradu: Belgijska senzacija dolazi sa novim projektom i novim zvukom

Selah Sue, belgijska pevačica i kantautorka koja je osvojila svetsku scenu prepoznatljivim glasom i autentičnim izrazom, još jednom stiže na Musicology Sessions 14. maja, ovog puta u potpuno drugačijem izadnju, sa novim projektom Selah Sue and The Gallands.

Vođen magičnim glasom Sele Su ovaj projekat je rezultat saradnje između belgijske ikone i tandema otac-sin, Stefanea i Elvina Galanda. Prvobitno izgrađen oko muzičkog univerzuma porodice Galland, koji spaja organski gruv, savremeni džez i najsavremeniju produkciju, projekat je dobio novu dimenziju kada je Sela njihove instrumentalne kreacije pretvorila u snažne pesme, stapajući soulful intenzitet sa elektrišućom energijom uživo.

"Baš se radujem Beogradu! U trenutku kada odgovaram na ova pitanja, imali smo dva koncerta, a do 14. maja ćemo imati još nekoliko, što znači da ćemo biti uvežbaniji, a to donosi više slobode, samopouzdanja i više užarene želje i vatre za veoma dobar koncert", kaže Selah pred nastup u srpskoj prestonici.

Projekat Selah Sue & The Gallands spaja generacije i različite muzičke jezike. Da li je postojao trenutak kada ste shvatili da ova saradnja poseduje nešto zaista posebno?

- Da! Mislim da je koncert u Jazz Middleham-u bio prvi zajednički nastup i da je to bio prelomni momenat. Bilo je neverovatno oslobađajuće, kao da nastupamo već godinama zajedno, osećaj je bio kao da smo jedna celina. To je bio trenutak kada mi se sve posložilo: možda smo stvorili ove pesme za Jazz Middleham, ali su one previše snažne da bi ostale samo tu. Tada sam odlučila da je neophodno da ih snimimo, uradimo album I podelimo sa širom masom.

Čini se da improvizacija igra ključnu ulogu u ovom projektu. Koliko vam je važno da na sceni sačuvate osećaj nepredvidivosti?

- Za mene je neverovatno oslobađajuće. Dolazim iz pop muzike gde je sve prilično definisano – stofa, refren i most. Rad sa Stéphaneom Gallandom, koji je duboko ukorenjen u džez i koji je jako otvoren i slobodan, zaista me podstiče da izađem iz tog okvira i više istražujem na bini. S druge strane, Elvin Galland na klavijaturama donosi jači osećaj strukture, tako da mislim da se nalazimo negde na sredini. Ja sam nekako između ta dva sveta.

Dopada mi se to što se uvek vraćamo refrenu, ali unutar toga ima mnogo prostora za eksperimentisanje, posebno u strofama, ili u dugim uvodima i završecima gde zaista možemo da improvizujemo. To me drži budnom i prisutnom, jer samo pevanje je lako, ali ovako mi je mnogo zanimljivije kada mogu da pronalazim nove načine da pevam.

Postoji li neki deo vas koji publika još nije imala priliku da vidi, a koji bi mogao da se pojavi u ovom novom poglavlju?

- Ono što sada radim na sceni je da idem potpuno slobodno u tzv. anđeoskom pevanju veoma je visoko, i nikada to ranije nisam radila. Ali je osećaj neverovatno oslobađajući. Takođe je veoma umirujuće za moj glas.

Na neki način, ovo me više povezuje sa mojim premajkama ili pradama, veoma je emotivno pevati u tom registru.