Bekstvo iz zatvora Alkatraz 1962. godine ostaje jedna od najvećih misterija američke pravosudne istorije.
Trojica zatvorenika izvršila su pažljivo isplaniran beg koristeći ručno pravljenu opremu i improvizovane alate.
Jedna od najvećih misterija u istoriji američkog pravosuđa iz godine u godinu uzburkava javnost. Više od šest decenija nakon čuvenog bekstva iz zatvora Alkatraz u Kaliforniji, novo pismo koje je navodno napisao jedan od begunaca ponovo je otvorilo pitanje koje nikada nije dobilo konačan odgovor – da li su Džon i Klarens Anglin i Frenk Moris zaista preživeli beg iz najozloglašenijeg zatvora u SAD.
Alkatraz je decenijama važio za neosvojivu tvrđavu. U njemu su završavali samo najopasniji kriminalci, a zatvor je bio okružen hladnim i nepredvidivim vodama Pacifika. Ipak, u noći 11. juna 1962. godine, trojica zatvorenika su, posle šest meseci pažljivih priprema, uspela da nestanu bez traga.
Iako do danas nije sa sigurnošću utvrđeno da li su stigli do kopna, smatra se da je upravo ovaj događaj doprineo odluci da se zatvor Alkatraz zatvori manje od godinu dana kasnije.
Bekstvo
Čuvar koji je u ranim jutarnjim satima 12. juna 1962. obavljao rutinsko prebrojavanje zatvorenika u ćelijskom bloku naišao je na tri zatvorenika za koje se činilo da i dalje spavaju u svojim ćelijama. Međutim, detaljnijom proverom otkriveno je da su "zatvorenici" zapravo bile lažne glave, napravljene od papir-mašea sa zalepljenom kosom, dok pravih zatvorenika - osuđenog oružanog pljačkaša Frenka Morisa i osuđene braće, bankarskih pljačkaša Klarensa i Džona Anglina nigde nije bilo. Čuvar je odmah podigao uzbunu, a nadležni upravnik je obavestio državne i savezne vlasti, kao i američku vojsku. Ubrzo je pokrenuta intenzivna potraga.
U ćelijama nestalih zatvorenika čuvari su otkrili da su rešetkasti otvori u betonskim zadnjim zidovima, debljine oko 20 centimetara proširivani alatima napravljenim od kašika ukradenih iz zatvorske trpezarije. Lažne rešetke, takođe izrađene od papir-mašea, sa papirom uzetim iz časopisa iz zatvorske biblioteke, korišćene su kako bi se prikrila mesta kopanja dok je posao još trajao.
Istražitelji su kasnije rekonstruisali kretanje Morisa i braće Anglin, koji su kroz servisni hodnik i uz zadnji zid ćelijskog bloka, koristeći cevi kao improvizovane stepenice, stigli do krova. Kroz veliki ventilacioni otvor provukli su se na vrh zgrade, odakle su se niz spoljašnju cev spustili oko 15 metara do tla. Nakon što su presekli bodljikavu žicu na vrhu zaštitne ograde, niz strmu padinu su se spustili do same obale, gde im se gubi svaki dalji trag.
Potraga
Od kada je Alkatraz 1934. godine postao federalni zatvor, važio je za mesto sa kog je bekstvo nemoguće, zbog čega su tamo često slati zatvorenici sa istorijom ranijih bekstava. Frenk Moris i braća Džon i Klarens Anglin upravo su spadali u tu grupu, a Moris je u zatvorskim dosijeima bio označen kao "majstor bekstava". Smatran je izuzetno inteligentnim i upravo je on osmislio plan koji je uzeo u obzir hladnu vodu i jake morske struje u zalivu San Franciska. Na njegovu ideju napravljen je gumeni splav od kišnih mantila ukradenih iz zatvorske radionice, kao i prsluci za spasavanje.
Važne detalje plana kasnije je otkrio zatvorenik Alen Vest, koji je učestvovao u pripremama, ali nije uspeo da se na vreme pridruži beguncima. On je pomagao u izradi splava i opreme u improvizovanoj radionici na krovu ćelijskog bloka, gde je radio bez stalnog nadzora čuvara.
Beg ubrzo prerastao u legendu
Smatra se da su Moris i braća Anglin uspeli da napuste ostrvo Alkatraz, ali ostaje nepoznato da li su stigli do kopna. Delovi njihove gumene opreme pronađeni su na ostrvu Ejndžel, odakle su, prema Vestovim navodima, planirali da otplivaju do okruga Marin, ali nikakav trag o njihovom daljem kretanju nikada nije potvrđen.
Njihov beg ubrzo je prerastao u legendu, dodatno potpaljenu filmovima, dokumentarcima i brojnim teorijama koje su se tokom godina pojavljivale. A onda, 2013. godine u centru pažnje dospelo je pismo koje je CBS San Francisko dobio ekskluzivno, a koje je navodno napisao Džon Anglin.
"Moje ime je Džon Anglin"
U pismu stoji: "Moje ime je Džon Anglin. Pobegao sam sa Alkatraza u junu 1962. sa svojim bratom Klarensom i Frenkom Morisom. Imam 83 godine i u lošem sam stanju. Imam rak. Da, svi smo te noći uspeli da se izvučemo, ali jedva!"
Ovo pismo poslato je 2013. godine policijskoj stanici Ričmond u San Francisku i, prema navodima FBI-ja, predstavlja najnoviji trag koji je doveo do ponovnog razmatranja slučaja.
U pismu se navodi i da je Frenk Moris preminuo 2008. godine, dok je Klarens Anglin umro tri godine kasnije. Autor pisma nudi i dogovor vlastima: ako mu se javno garantuje da će u zatvoru provesti najviše godinu dana i dobiti medicinsku negu, obećava da će se javiti i otkriti tačno gde se nalazi, uz napomenu da "ovo nije šala".
Ceo slučaj bez jasnog zaključka
Američki maršali, koji su danas jedina agencija zadužena za slučaj bekstva iz Alkatraza, potvrdili su da je FBI laboratorija analizirala pismo navodno poslatо od jednog od begunaca, uključujući otiske prstiju, DNK i rukopis, ali da su rezultati bili neodređeni. Kako je istakao bezbednosni analitičar Džef Harp, takav ishod ostavlja ceo slučaj bez jasnog zaključka i u svojevrsnom vakuumu.
Autor pisma navodi da je nakon bekstva godinama živeo u Sijetlu, potom osam godina u Severnoj Dakoti, a da se sada nalazi u Južnoj Kaliforniji. Ipak, američki maršali u saopštenju za CBS San Francisko navode da ne postoji razlog da se veruje da su begunici nakon bekstva promenili način života i postali potpuno zakoniti građani.
Zvaničan stav Saveznog zavoda za zatvore godinama je bio da su se braća Anglin i Frenk Moris utopili ubrzo po napuštanju Alkatraza, a da su njihova tela odneta u Tihi okean. Ipak, dodatnu sumnju izazvali su navodni dokazi prikazani u specijalu History Channel-a iz 2015. godine, uključujući fotografiju za koju se tvrdi da prikazuje braću Anglin u Brazilu 13 godina nakon bekstva.
Autorka Džolin Bebijak, koja je u vreme bekstva živela na ostrvu jer joj je otac bio vršilac dužnosti upravnika zatvora, ostaje skeptična i smatra da, uprkos brojnim tvrdnjama, ne postoje čvrsti dokazi koji bi potvrdili da su begunici preživeli. Iako američki maršali danas ovaj trag smatraju zatvorenim, sudbina trojice begunaca i dalje ostaje jedno od najintrigantnijih nerešenih pitanja u američkoj kriminalističkoj istoriji.
