Velika Adrija je drevni kontinent koji se nalazio ispod Balkana i Mediterana, a danas je većinom "nestao" u Zemljinom plaštu
Naučnici su rekonstruisali njegovu istoriju na osnovu proučavanja stena i tektonskih ploča, koristeći i softverske modele i terenske podatke
Duboko ispod površine južne Evrope krije se priča koja zvuči gotovo nestvarno - priča o ogromnoj kopnenoj masi koja je nekada postojala, a danas je u velikoj meri "nestala" ispod planina Balkana i Mediterana. Naučnici su joj dali ime Velika Adrija, a njeni tragovi i dalje oblikuju geologiju regiona, iako je sama odavno progutana dubinama Zemlje.
Ono što ovu priču čini posebno fascinantnom jeste činjenica da se ne radi o legendi, već o naučno rekonstruisanom kontinentu koji je milione godina putovao, sudario se s Evropom i na kraju završio potisnut u Zemljin plašt. Njegovi fragmenti danas se mogu pronaći u stenama i planinskim lancima od Italije do Balkana, uključujući i područja Srbije, BiH i Hrvatske.
Detaljna slika uglavnom potiče iz jednog velikog istraživanja: rekonstrukcije iz 2019. godine objavljene u časopisu Gondwana Research, autora Douvea van Hinsbergena sa Univerziteta u Utrehtu, zajedno sa kolegama iz Osla i Ciriha.
Postojanje zakopanog jadranskog kontinenta nije bila nova spoznaja. Geolozi decenijama razumeju osnovne okvire te priče. Ono što je istraživanje donelo bili su detalji: rekonstrukcija celog Mediterana prikazana ubrzanim sledom, sastavljena deo po deo.
Šta je studija zapravo uradila
Rekonstrukcija je trajala deset godina. Van Hinsbergen je taj zadatak opisao kao slagalicu čiji su delovi bili razbijeni, zakrivljeni i složeni jedan preko drugog, a zatim rasuti po više od trideset zemalja, od Španije do Irana, pri čemu je svaka imala sopstvena geološka istraživanja i karte. Region je jednostavno nazvao "geološkim neredom".
Tim je koristio softver za rekonstrukciju tektonskih ploča zajedno sa terenskim podacima i magnetnom orijentacijom stena u trenutku njihovog nastanka. Ti sitni paleomagnetni signali deluju kao zapis o tome gde se stena nalazila i u kom pravcu je bila okrenuta u dalekoj prošlosti. Analiza hiljada uzoraka omogućila je istraživačima da vrate deformacije unazad i posmatraju kako se region ponovo sastavlja.
Šta je bila Velika Adrija
Ovde oznaka "izgubljeni kontinent" može biti varljiva. Velika Adrija nije bila zelena, naseljena zemlja koja je potonula poput legendarne Atlantide. Veći deo svog postojanja bila je uglavnom pod vodom - plitki kontinentalni prag u toplom, tropskom moru, gde su se sedimenti taložili i polako pretvarali u krečnjak. Najbliža današnja paralela je Zelandija, uglavnom potopljeni kontinent čiji su najviši delovi Novi Zeland i Nova Kaledonija.
Odvojila se od Gondvane pre oko 240 miliona godina, u trijasu, i postepeno se kretala ka severu. Pre oko 140 miliona godina dostigla je približno veličinu i oblik Grenlanda.
Zatim se pre između 120 i 100 miliona godina sudarila s Evropom.
Kako nestaje kontinent
Kontinentalna kora uglavnom je previše "plovna" da bi potonula. To je uobičajeno geološko pravilo i delimično objašnjava zašto je ova priča neobična. Kada se Velika Adrija susrela s Evropom, veći deo kontinenta bio je potisnut ispod nje, u plašt, gde se i danas nalazi. Samo su najgornji slojevi, lakše sedimentne stene, bili previše laki da bi pratili ostatak kontinenta. Tokom sudara bili su oguljeni i naborani, i ostali nagomilani u planinskim lancima koji danas prolaze kroz region.
Deo te oguljene stene dobro je poznat. Krečnjak Velike Adrije, preobražen pod uticajem toplote i pritiska, pretvorio se u mermer koji su Grci i Rimljani koristili za gradnju svojih hramova. Kontinent nije nestao bez traga. Postao je pejzaž, a zatim i građevinski materijal.
(n1info.hr)
