Zelene fasade postaju sve popularnije rešenje tokom toplotnih talasa u gradovima
Istraživanje pokazuje da fasade prekrivene biljkama značajno smanjuju temperaturu unutar zgrada
Tokom sve češćih toplotnih talasa u gradovima, pažnju naučnika ponovo privlači jedno staro, ali sve aktuelnije rešenje – zelene fasade, odnosno zidovi prekriveni biljkama. Novo istraživanje pokazuje da one ne služe samo kao estetski dodatak urbanim sredinama, već mogu i merljivo da utiču na smanjenje temperature u unutrašnjosti zgrada.
Kako se navodi u studiji koju je sproveo međunarodni tim naučnika pod vođstvom Džihuji Juan sa Osaka Metropolitan Univerziteta (OMU), zidovi zgrada tokom leta akumuliraju toplotu od sunčevog zračenja, ali i od refleksije sa asfaltiranih površina i zagrejanog betona. Ta toplota se zatim postepeno oslobađa u unutrašnje prostorije.
U takvim uslovima, biljke koje prekrivaju fasade stvaraju senku i kroz isparavanje vode dodatno hlade površinu, čime se smanjuje količina toplote koja ulazi u objekat.
Najefikasnija je bila južna fasada
U istraživanju analizirana je zgrada univerziteta u iranskom gradu Šahrud, poznatom po ekstremno visokim letnjim temperaturama i čestim toplotnim talasima, bez dostupnog aktivnog hlađenja, što je omogućilo procenu pasivnih rešenja u realnim uslovima.
Rezultati su pokazali da je najefikasnija bila južna fasada prekrivena biljkama. U unutrašnjosti zgrade zabeleženo je smanjenje prosečne temperature vazduha za oko 1,7 stepeni Celzijusa, dok je tokom najtoplijih dana efekat dostizao i do 2,3 stepena. Iako se čini kao mala razlika, istraživači naglašavaju da u ekstremnim uslovima i svaki stepen značajno utiče na uslove boravka.
Spolja, efekat je bio slabiji, ali i dalje merljiv – u zoni senke uz zgradu osećaj toplote smanjen je za oko 1,2 stepena Celzijusa. Međutim, taj efekat ostaje lokalnog karaktera i ne utiče na šire gradske površine.
Zeleni krov
Studija je obuhvatila i zeleni krov, koji je pokazao još bolje rezultate u smanjenju unutrašnjih temperatura, ali gotovo bez uticaja na nivo ulice zbog svoje visine. Posebno je analiziran i albedo efekat: svetle fasade smanjuju zagrevanje unutrašnjosti, ali povećavaju refleksiju toplote u spoljašnjem prostoru, dok tamnije površine imaju suprotan efekat.
Autori zaključuju da ne postoji univerzalno rešenje za urbanu toplotu, već da je najbolji pristup kombinacija različitih rešenja i njihov pažljiv raspored. U ovom slučaju, najuravnoteženiji rezultat dala je južna zelena fasada, koja je istovremeno poboljšala mikroklimu unutar i oko same zgrade.
Istraživači ističu da bi ovakvi nalazi mogli da pomognu u planiranju energetski otpornijih i klimatski prilagođenih zgrada u budućnosti.
(Chip)
