Čarls Lindberg (1902 - 1974), američki pilot, prvi je izveo samostalni i neprekidni let preko Atlantika, uputivši se u avanturu dugu 33 sata. Leteo je od Njujorka do Pariza gde je dočekan uz ovacije, a taj let opisao je u knjizi "Duh Sent Luisa", za koju je dobio Pulicerovu nagradu.
Vezano za njegovo profesionalno delovanje postoje razne kontroverze, budući da se oštro protivio ulasku SAD u rat, pa se intenzivno angažovao u političkoj borbi protiv američkog predsednika. Pošto je davao oprečne izjave, štampa ga je prvo volela, potom omrzla i proglasila simpatizerom nacista, jer je tokom posete Berlinu dobio odlikovanje za svoja dostignuća u Geringovoj avijaciji, piše "RTS".
Bio je oženjen En Morou Lindberg, ćerkom diplomate Dvajta Moroua, koja se bavila književnošću i družila sa francuskim piscem i avijatičarem Antoanom de Sent-Egziperijem.
Čarls je kao dečak bio usamljen i nedruželjubiv. Otac mu nije posvećivao mnogo vremena, pa ga je majka vodila u muzeje pokušavajući da nadomesti očevo odsustvo, tako ih je put odveo i do vojne baze gde je video poletanje vazduhoplova i zaljubio se.
Godinama kasnije, napušta studije i upisuje pilotsku akademiju.
Njegov doprinos svetu avijacije je od presudnog značaja, a fotografijama drevnih ruševina iznad Južne Amerike zaslužan je za razvoj nove naučne oblasti - vazduhoplovne arheologije.
"Zločin veka i beba koju je tražila cela Amerika"
Čarls Lindberg Junior, njegov prvi sin, star samo 20 meseci, 1. marta 1932. godine je postao najpoznatija beba Amerike i prava opsesija onih koji su ga tražili.
Čarls Augustus Lindberg III, kako je glasilo puno ime mališana, otet je iz svog kreveca iz sobe na prvom spratu porodične kuće u Nju Džersiju. Slučaj je odmah postao neverovatno intrigantan jer nikakvi tragovi nisu pronađeni i jer je izgledalo da je beba jednostavno – iščezla, a kako se radilo o poznatim roditeljima, sumnja je odmah pala na otmicu.
Kako plakati i informacije građana nisu davali rezultate, svoju pomoć u potrazi ponudio je čak i mafijaš Al Kapone koji se u to vreme nalazio u zatvoru. Ipak, ovaj apel nije dao rezultate, a porodica je primala više lažnih nego korisnih informacija.
Onda je na adresu porodične kuće u Nju Džersiju stigao zahtev za otkup. Za život malog Čarlsa traženo je 50.000 dolara. Lindbergovi su pohitali da isporuče traženi iznos, novac je ostavljen na dogovorenom mestu, a za uzvrat su dobili adresu broda pod imenom “Neli” gde će navodno pronaći svog sina. Nažalost, deteta tamo nije bilo… Dva meseca kasnije stigle su najmračnije vesti.
Telo deteta pronađeno je u blizini imanja Lindbergovih.
"Suđenje veka"
Obeležene novčanice koje su Lindbergovi dali za otkup, policiju su odvele do Bruna Ričarda Hauptmana. Hauptman je uhapšen i uskoro je počelo “suđenje veka” kome su mediji dali toliko senzacionalistički ton da su radoznalci danima opsedali sudnicu i faktički onemogućavali rad suda.
Ipak, optužnica je bila i više neko slaba. Nadležni su imali samo pronađeni novac za koji je Hauptman tvrdio da mu ga je ostavio na čuvanje prijatelj Isidor Fiš koji je preminuo samo koji mesec ranije. Nakon njegove smrti, Hauptman nije video razloga zašto da ne potroši novac ne znajući za njegovo poreklo, piše "Istorijski zabavnik".
Drugi argument tužioca bila je sličnost Hauptmanovog rukopisa sa onim iz pisma u kome je tražen otkup, ali ovo nikada nije potvrđeno od strane stručnjaka. Treći, najslabiji dokaz bila je činjenica da je ovaj čovek bio slolar, a neko je morao napraviti merdevine uz pomoć kojih je, pretpostavljalo se, otmica izvršena.
Pritisak javnosti bio je ogroman. Uprkos činjenici da je Hauptman tvrdio da je nevin i da su dokazi bili samo posredni, on je osuđen i ubijen na električnoj stolici 3. aprila 1936. godine. Do kraja života je tvrdio da sa otmicom nije imao ništa, a odbio je i ponuđenu pogodbu da prizna i tako bude osuđen na doživotnu robiju.
