Ova ispovest izazvala je debatu o savremenim očekivanjima vezanim za roditeljstvo i mentalni teret.
Mnogi komentatori su izrazili razumevanje, deleći slična iskustva i predlažući potencijalna rešenja.
Jedna ispovest oca pokrenula je snažnu raspravu o tome šta danas znači biti roditelj. U objavi na društvenoj mreži X, koja je za kratko vreme postala viralna, on priznao je nešto što se retko govori naglas: iako voli svoju decu, ne podnosi vreme provedeno u igri s njima i zbog toga se oseća krivim, posramljenim i izgubljenim.
Autor objave, Džastin Marfi, napisao je da mu je roditeljstvo mnogo teže nego što je očekivao. Četiri godine nakon što je postao otac, kaže da ga najviše iscrpljuju upravo oni trenuci koji se smatraju „suštinom“ porodičnog života igra, šetnje, stalni nadzor.
"Krv mi ključa ako moram da ih zabavljam ili nadgledam duže od deset minuta“, napisao je otvoreno. Iako se trudi da pred decom bude nasmejan i prisutan, priznaje da se iznutra oseća kao da prolazi kroz mučenje.
Ljubav, krivica i osećaj srama
Marfi naglašava da ne dovodi u pitanje ljubav prema svojoj deci, niti želju da bude odgovoran otac. Upravo u tome vidi najveći problem: svestan je da će jednog dana žaliti za tim trenucima, ali ih sada doživljava kao besmislene i iscrpljujuće.
"Znam da ću se kajati, i baš zato me posle svakog iznerviranog trenutka preplavi krivica i sram“, naveo je. Objavu završava pitanjem koje je zapalilo raspravu: "Da li sam monstrum – ili su očekivanja savremenog roditeljstva nerealna?"
Više razumevanja nego osude
Iako su se pojavile i kritike, većina reakcija bila je iznenađujuće empatična. Brojni očevi javili su se s porukama da su se i sami tako osećali dok su im deca bila mala.
„To je normalno. Ne znači da si loš otac“, napisao je jedan korisnik. Drugi su predlagali razgovor sa terapeutom, dok su neki savetovali da pokuša da uključi decu u sopstvena interesovanja, umesto da se forsira klasična igra. Jedan komentar posebno se izdvojio:
"Deci nije potrebno da ti uživaš u svakom trenutku s njima. Potrebno im je da ih biraš – iznova i iznova – čak i kada te to košta.“
Tema o kojoj se retko govori
Marfijeva ispovest otvorila je važno pitanje o mentalnom teretu roditeljstva, posebno kod očeva, o kojem se retko govori bez idealizacije. Reakcije pokazuju da mnogi roditelji prepoznaju ovaj unutrašnji konflikt ali ga retko izgovaraju.
