Povratak sa Camina doneo mu je dugo traženi unutrašnji mir i prekretnicu u životu
Ceo put je uspeo da organizuje sa budžetom od oko 950 evra, uključujući smeštaj i avio karte
Nakon jednog od najtežih perioda u životu, 25-godišnji Ivan Martinović odlučio se na korak koji je planirao tek za daleku budućnost. Krenuo je na čuveno hodočašće Camino de Santiago, a nakon 12 dana pešačenja i pređenih 280 kilometara, kući se vratio sa unutrašnjim mirom za kojim je dugo tragao.
Njegova priča pokazuje kako neplanirane odluke i izlazak iz zone komfora mogu postati prekretnica kada se nađemo na životnoj raskrsnici.
Odluka u trenutku potpunog sagorevanja
Za Camino je znao još iz studentskih dana, kada je tokom programa razmene "Erasmus“ boravio u Portugaliji. Iako je verovao da će se na taj put odvažiti tek kasnije u životu, teški privatni trenuci primorali su ga da spakuje ranac mnogo ranije.
- Cela godina je krenula jako loše. Privatno se dogodilo dosta loših stvari. Došao sam u stanje pred burnout, gde stvari koje su me veselile više nisam radio. U tom stanju blage depresije jednostavno sam znao da mi treba trenutak koji će sve promeniti. Sasvim slučajno mi je kroz glavu prošao Camino — i to je zapravo bio poziv - ispričao je Ivan za In Magazin.
Pešačio 25 kilometara dnevno
Njegovo hodočašće duž atlantske obale trajalo je 12 dana, a svakodnevno je prelazio između 17 i 35 kilometara (u proseku oko 25 kilometara dnevno). Tempo je prilagođavao sopstvenim mogućnostima, učeći da prihvata sve izazove koje put nosi.
Kada ga je na otvorenom zatekla pljusak bez mogućnosti da se bilo gde sakrije, umesto očajavanja, počeo je da se smeje i uživa u nesvakidašnjem iskustvu.
Odeću je prao ručno na starim sudoperama. Kako se preko noći nije sušila, kačio je mokre stvari na ranac i nosio ih tokom dana dok se ne osuše na suncu i vetru.
Nakon naporanog pešačenja uživao je u takozvanom „hodočasničkom meniju“. U Portugaliji i Španiji ovaj obrok košta od 10 do 15 evra, a obuhvata predjelo, glavno jelo, desert, piće i kafu ili čaj.
Budžet od 950 ebra
Ukupni troškovi Camina zavise od stila putovanja. Ivan je kombinovao javne i privatne hodočasničke smeštaje, jeo bez velikih odricanja i uspeo da celo putovanje - uključujući avionske karte i smeštaj — uklopi u budžet od oko 950 evra.
Kada je napokon stigao u Santiago de Compostelu i zakoračio u čuvenu katedralu, usledila je duga sakupljana emotivna reakcija:
- Imao sam ludu pozitivnu energiju. Nikako da zaplačem — prvi dan prođe, ja plešem, pevam, hodam... I onog trenutka kada sam ušao u katedralu, u meni se sve slomilo. Sve ono što sam nosio u sebi tih 12 dana napokon je izašlo napolje.“
Danas Ivan ističe da svoj život deli na dva dela: faza pre Camina i faza nakon njega. Njegovo iskustvo podsetnik je da su nekada najteži trenuci zapravo poziv da usporimo, krenemo u novom pravcu i ponovo pronađemo sebe.
