Indonežanka Novita je odluku o preseljenju u Hrvatsku donela iz ljubavi, napustivši stabilan posao učiteljice u Indoneziji.
U početku se suočila s kulturološkim, klimatskim i društvenim izazovima prilikom prilagođavanja Hrvatskoj.
"Zamenila sam prestižan posao u Indoneziji za rad na kasi u Hrvatskoj", rečenica je koja je za kratko vreme prikupila skoro milion pregleda i stotine komentara na TikToku, ali iza nje se ne krije viralna šala, već stvarna životna odluka!
Novita Fransiska Sidabutar (28) zbog ljubavi je napustila stabilan posao učiteljice u Indoneziji i preselila se u zemlju čiji jezik tek uči, a svakodnevicu još uvek pokušava da razume. Posle Medana, milionskog indonežanskog grada u provinciji Severna Sumatra, u kojem se život odvija u stalnoj buci i pokretu, Samobor joj je delovao kao zaustavljen filmski kadar. Hladan vazduh, prazne ulice i kuće zatvorenih prozora nisu bili samo klimatski šok, već signal da je stigla na mesto na kojem će morati iznova da nauči kako izgleda svakodnevica.
Potpuni šok
"U Hrvatsku sam došla u februaru 2025. Bio je to jedan od najhladnijih dana u mesecu. Potpuni šok", kaže danas Novita, koja sa suprugom Karlom živi na području Zagreba, nakon što su prvobitno stanovali u Samoboru, njegovom rodnom gradu.
U Hrvatsku nije došla zbog posla niti zbog boljeg standarda, bar ne primarno. Glavni razlog bila je – ljubav. Supruga je upoznala preko aplikacije za upoznavanje pre dve godine, kojoj se pridružila bez ikakvih velikih očekivanja.
Karlo se toga seća na svoj način. "Iskulirala me je tri puta, već sam počinjao da budem prilično frustriran situacijom", kaže uz smeh.
Odluka o odlasku nije bila laka
Uprkos svemu, razgovor se nastavio. Ostali su u kontaktu na WhatsAppu i devet meseci održavali vezu na daljinu, dok on konačno nije doputovao u Indoneziju. Tamo je proveo dve nedelje, upoznao njenu porodicu i, u skladu sa lokalnim običajima, zatražio dozvolu da je odvede u Hrvatsku i da se venčaju.
Odluka o odlasku nije bila laka. Novita je u Indoneziji imala stabilan život i posao koji se tamo smatra izuzetno cenjenim. Radila je kao učiteljica informatike u privatnoj katoličkoj školi, jednoj od institucija koje u Indoneziji važe za najprestižnije.
"Imala sam stabilna primanja i siguran posao. Možda zvuči malo – oko 200 evra (skoro četiri miliona indonežanskih rupija), ali u Indoneziji je to jako dobar novac za život", objašnjava.
Njena porodica bila je zabrinuta
Pitali su je da li dovoljno veruje čoveku zbog kojeg se seli u tako daleku i potpuno drugačiju zemlju, bez ikoga svog. Novita je porodici tek nekoliko nedelja pre dolaska rekla da njen partner stiže, a deo rodbine bio je sumnjičav, plašeći se da bi cela priča mogla da bude prevara. Ipak, priča je imala srećan nastavak i danas njeni roditelji Karla doživljavaju gotovo kao sopstvenog sina.
"Znala sam šta želim. To je bila jedna od najtežih odluka u mom životu, ali ne žalim. Srećna sam, iako je to bila velika žrtva – ostaviti sve iza sebe", priznaje.
Administrativni deo preseljenja bio je jedan od najzahtevnijih segmenata njihovog zajedničkog početka, jer je dobijanje privremenog boravka dugo trajalo. Ipak, kada je sve završeno, venčali su se najpre građanski - kako bi rešili pravni status i omogućili joj zakonit boravak u Hrvatskoj. Crkveno venčanje održali su kasnije, u septembru.
"Živiš u Evropi, sigurno imaš puno novca"
Preseljenje u Evropu mnogi u njenom okruženju smatraju privilegijom, a često se susreće i sa uverenjem da život u Evropi automatski znači lagodan život sa mnogo novca.
"Ljudi mi uvek govore: 'Aha, živiš u Evropi, sigurno imaš puno novca', ali ljudi i ovde rade i bore se za egzistenciju kao i svuda drugde. Često me kontaktiraju ljudi koje jedva poznajem i bez srama pitaju za novac", priznaje i dodaje da povremeno šalje novac porodici, jer i mali iznosi u evrima za njih znače mnogo, ali njeni roditelji od nje ne očekuju finansijsku pomoć, već žele da dobiju unuke.
"Volela sam svoj posao"
Novita je po struci informatičarka i kako kaže volela je svoj posao učiteljice.
"Volela sam svoj posao. Rad sa decom je poseban – slatki su, ali i jako iscrpljujući. Ima dana kada ti potpuno isprazne energiju pa dođeš kući jako umoran", priseća se.
Danas u Zagrebu radi kao kasirka u restoranu brze hrane. Posao opisuje kao veoma jednostavan, ali finansijska razlika je ogromna.
"Ovde zarađujem šest puta više nego kao učiteljica u Indoneziji", kaže.
"Za sada sam zadovoljna"
Upravo je to, uz ljubav, jedan od razloga zbog kojih ne žali zbog promene.
"Za sada sam zadovoljna svojim poslom, ali bih se u budućnosti možda vratila struci i radila neki posao u IT sektoru. Još nemam konkretan plan jer prvo moram dobro da naučim hrvatski jezik", objašnjava Novita.
Najveći kulturološki šok
U restoranu radi sa kolegama iz Nepala, Bangladeša i Hrvatske. Zapravo, tek su dve osobe domaći radnici. Pošto hrvatski govori bolje od većine stranih zaposlenih, uglavnom radi na kasi gde je potrebna komunikacija sa ljudima, a samo povremeno obavlja i neke poslove u kuhinji.
"Jako je težak. Ima toliko gramatike i padeža", kaže i dodaje da su joj najdraže hrvatske fraze psovke. Činjenica da Hrvati u svakodnevnom govoru koriste mnogo psovki bila joj je jedan od najvećih kulturoloških šokova. Toliko su prisutne da su ih, kako kaže, obrađivali i na časovima hrvatskog jezika, gde su učili kako i u kojim situacijama se koriste i šta znače.
Oduševljena zemljom, hranom i nivoom higijene
Za relativno kratko vreme obišla je veliki deo Hrvatske i, kako kaže, svako putovanje joj je dodatno menjalo utisak o zemlji u koju se preselila. Sneg ju je posebno oduševio, a jedno od najlepših iskustava bio joj je izlet na Sljeme i vožnja žičarom, koju pamti kao gotovo filmski prizor.
Hrana je još jedno područje na kojem svakodnevno oseća razliku između dve države. Iako joj ponekad nedostaju ukusi doma, priznaje da se prilično dobro prilagodila hrvatskoj kuhinji. Zavolela je ćevape i čvarke, dok joj sarma, uprkos popularnosti u ovim krajevima, jednostavno nije legla.
Posebno ju je iznenadio nivo higijene i bezbednosti hrane, jer su u Indoneziji higijenski standardi znatno niži, zbog čega se mnogi turisti, naročito na Baliju, često razbole – toliko da postoji i izraz "Bali belly" za probavne probleme izazvane uličnom hranom i neurednim uslovima pripreme.
"Jako sam bliska sa svekrvom"
Svakodnevni život u Hrvatskoj opisuje kao mirniji, ponekad čak i pomalo monoton u poređenju s onim na koji je navikla. Ipak, trudi se da slobodno vreme ispuni zajedničkim trenucima sa suprugom. Posebno ističe odnos sa svekrvom, koja joj stalno daje do znanja da je prihvaćena i dobrodošla.
"Jako sam bliska sa svekrvom i uvek je veoma dobra prema meni. Stalno mi govori da joj se javim ako mi treba bilo šta, jer sam sada i ja njena ćerka. Trudi se da se osećam prijatno i prihvaćeno."
"U Indoneziji svi žele da imaju što svetliju kožu"
Još jedna kulturna razlika koja ju je iznenadila odnosi se na odnos prema boji kože i sunčanju.
"U Indoneziji svi žele da imaju što svetliju, bledu kožu, dok ovde svi žele da budu što tamniji", objašnjava. Dodaje da je i sama nekada bila opterećena tim idealom lepote, ali joj se dolaskom u Hrvatsku perspektiva promenila.
"Kada sam došla ovde, shvatila sam da više ne moram da brinem o tome, jer ovde ljudi misle da je tamnija koža lepa."
Dok se još privikavala na život u Hrvatskoj, njena priča počela je da se širi i van kruga porodice i prijatelja, i to preko TikToka. Sve je počelo spontano, kada je primetila trend u kojem doseljenici dele svoje životne priče.
"Pomislila sam - ovo je baš moja situacija, hajde da probam, čisto iz zabave."
"Ako imaš haos kod kuće, ostavi ga tamo"
Iako nije imala nikakva očekivanja, njeni videi su pstali viralni, a nju su ljudi ubrzo počeli da prepoznaju. Na pitanje šta bi poručila drugim strancima koji razmišljaju o preseljenju u Hrvatsku ili na Balkan, odgovor joj je jasan:
"Gde god da dođeš, moraš da poštuješ kulturu i društvo u koje dolaziš. Treba da naučiš jezik jer je to znak poštovanja." Dodaje da je važno pokazati da nisi došao da "praviš nered", već da gradiš bolji život.
"Ako imaš haos kod kuće, ostavi ga tamo. Poštuj pravila i prilagodi se – to je najmanje što možeš da uradiš", zaključuje.
(Večernji)
