Nova studija pokazala je da boravak u svemiru menja oblik i položaj ljudskog mozga.
Ove promene posledica su redistribucije telesnih tečnosti u uslovima mikrogravitacije.
Boravak u svemiru, čak i kada traje samo nekoliko nedelja, može da izazove merljive promene u obliku mozga, pokazuje nova studija. Kod astronauta koji provode duže vreme u mikrogravitaciji, ove promene mogu da potraju i najmanje šest meseci nakon povratka na Zemlju.
Naučnici smatraju da ovo može objasniti zašto neki astronauti imaju problem sa ravnotežom i stabilnošću danima, pa čak i nedeljama posle sletanja.
Kako mikrogravitacija utiče na telo – i mozak
Život u uslovima mikrogravitacije ima dobro poznate posledice na ljudsko telo. Bez gravitacije, telesne tečnosti se drugačije raspoređuju, a tkiva u organizmu se pomeraju na načine koji na Zemlji nisu uobičajeni.
Iako to ne mora odmah delovati opasno, naučnici upozoravaju da ovakva preraspodela može uticati i na način na koji mozak „leži“ u lobanji. Ranija istraživanja pokazala su da se nakon svemirskog leta centar mase mozga pomera nagore, u odnosu na stanje pre leta.
Naučnici izmerili pomeranje mozga u lobanji
Tim istraživača, koji predvodi fiziološkinja Rejčel Sajdler sa Univerziteta na Floridi, analizirao je podatke 26 astronauta. Kod 15 njih mozak je sniman pre i posle leta u okviru ove studije, dok su za 11 astronauta korišćeni podaci iz ranije objavljenih istraživanja.
Uporedo sa tim, analizirani su i rezultati studije Evropske svemirske agencije u kojoj su učesnici proveli 60 dana u posebnom položaju u krevetu, sa glavom blago okrenutom nadole - metoda koja na Zemlji delimično imitira efekat mikrogravitacije na raspodelu telesnih tečnosti.
Najvažniji nalaz: mozak menja položaj, ali i oblik
Detaljna merenja pokazala su da se tokom svemirskog leta mozak pomera nagore i unazad unutar lobanje. Međutim, istraživači su primetili i nešto dodatno - pomeranja nisu bila jednaka u svim delovima mozga.
To znači da se ne radi samo o „klizanju“ mozga kao celine, već da dolazi do promena koje ukazuju i na deformaciju odnosno promenu oblika mozga.
Kod astronauta koji su proveli godinu dana u svemiru, zabeležene su promene od čak dva do tri milimetra, što deluje malo, ali može imati značaj na funkcije organizma nakon povratka.
Zašto se to dešava: ulogu igra preraspodela tečnosti
Studija je pokazala da se u mikrogravitaciji pomeraju i moždane komore - džepovi ispunjeni tečnošću u mozgu. Sličan obrazac primećen je i u eksperimentima u simuliranim uslovima na Zemlji, što dodatno ukazuje da promena protoka i raspodele tečnosti u telu ima ključnu ulogu.
Nema promena ličnosti – ali se javlja problem sa ravnotežom
Istraživači naglašavaju da promene u mozgu nisu povezane sa ličnošću, inteligencijom ili opštim kognitivnim sposobnostima. Najveće promene uočene su u regijama koje su odgovorne za funkcije poput:
- ravnoteže
- propriocepcije (osećaja položaja tela u prostoru)
- senzomotorne kontrole (usklađenog rada čula i pokreta)
Posebno su izražene promene registrovane u delu mozga koji se zove zadnja insula, regiji koja učestvuje u obradi informacija vezanih za ravnotežu. Naučnici su primetili da su veća pomeranja u ovoj oblasti često bila povezana sa lošijom ravnotežom nakon povratka na Zemlju.
Astronauti često prijavljuju nestabilnost, osećaj „zanosenja“ i teškoće u hodu odmah nakon sletanja, što može trajati danima ili nedeljama. I dok se osnovna stabilnost relativno brzo vraća, suptilniji oporavak senzomotorike može potrajati i mesecima.
Šta ovo znači za buduće misije u svemiru
Istraživači smatraju da ovi podaci mogu pomoći u razvoju boljih programa oporavka nakon svemirskih letova, posebno za buduće dugotrajne misije, poput odlazaka na Mesec ili Mars.
Kako navode, ovo istraživanje pruža jasne i merljive ciljeve za kreiranje strategija koje bi astronautima pomogle da se brže i bezbednije prilagode povratku u Zemljinu gravitaciju.
Rezultati su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), a naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti razumele zdravstvene posledice i uticaj ovih promena na fizičke performanse astronauta.
