Priča podseća da treba poštovati želje starijih i pružati im pomoć koja ne ugrožava njihovu nezavisnost
Nakon iskrenog razgovora, njen sin je shvatio da je podrška važna samo tamo gde je zaista potrebna
Briga o starijim roditeljima jedno je od najvećih pitanja s kojima se mnoge porodice susreću. Kako godine prolaze, deca često žele da preuzmu deo obaveza kako bi svojim roditeljima olakšala svakodnevni život. Međutim, stručnjaci koji se bave starenjem upozoravaju da je za kvalitet života u starijem dobu, uz sigurnost i zdravstvenu negu, jednako važan osećaj samostalnosti i korisnosti. Upravo o tome govori priča 76-godišnje Vere Pavlović, koja je sinu jednom iskrenom rečenicom promenila pogled na pomoć starijim osobama.
Vera Pavlović, penzionisana učiteljica koja živi sama, našla se u situaciji s kojom se suočavaju mnogi stariji ljudi. Njen sin Igor, zabrinut zbog majčinog zdravlja i činjenice da živi sama, odlučio je da joj olakša svakodnevicu, pa je angažovao 52-godišnju Ljilju da tri puta nedeljno dolazi da čisti stan, kuva i ide u nabavku.
Iako je bio ubeđen da je pronašao najbolje rešenje za svoju majku, pokazalo se da Vera na to gleda potpuno drugačije. Nakon samo tri dana odlučila je da prekine saradnju. Ljilji je iz svoje penzije platila za obavljeni posao i zamolila je da više ne dolazi.
Odbila je pomoć
Sin u početku nije mogao da razume zašto je odbila pomoć koju je želeo da joj pruži. Tek nakon iskrenog razgovora shvatio je šta je majci zapravo zasmetalo.
- Sine, razumem da si imao dobre namere. Ali poslao si mi nekoga da radi sve umesto mene, dok ja sedim i gledam. Osećam se bespomoćno i otpisano. Moja supa, moji podovi, odlazak u prodavnicu gde me ljudi poznaju, to nije teret, to su moji dani. Dok mogu sama, nemoj me pokopavati pre vremena - rekla mu je Vera.
Te su reči, navodi se, Igoru otvorile oči. Shvatio je da pomagati ne znači preuzeti nečiji život, nego pružiti podršku tamo gde je ona zaista potrebna. Zbog toga su pronašli kompromis: on će ubuduće obavljati samo zahtevnije poslove, poput pranja prozora i odlaska u veliku nabavku, dok će majka zadržati svoju svakodnevnu rutinu i samostalnost.
Verina priča podseća da briga o starijim roditeljima nije samo pitanje zadovoljavanja njihovih fizičkih potreba. Jednako je važno poštovati njihovu volju, želju za samostalnošću i osećaj da i dalje mogu da upravljaju sopstvenim životom. Pomoć ima najveću vrednost kada čoveku olakšava ono što više ne može da učini, a ne kada mu oduzima svakodnevne aktivnosti koje mu daju osećaj svrhe i dostojanstva.
(Novi život)
