Ostrvo Palmarola nudi jedinstven način odmora bez moderne infrastrukture, saobraćaja i mobilnog signala.
Na ostrvu dominiraju dramatične vulkanske litice, morske pećine i jedna plaža, a životni ritam diktiraju prirodni uslovi.
Na italijanskom ostrvu Palmarola posetioce čeka potpuno drugačiji način odmora – bez moderne infrastrukture, gužve i svakodnevnog stresa. Oni koji stignu do ovog skrivenog kutka Mediterana dočekuju dramatični pejzaži, jednostavan smeštaj i ritam života koji diktiraju more i stene.
Nema automobilskog saobraćaja, nema mobilnog signala i gotovo da nema turista.
Ostrvo na kojem priroda određuje pravila
Samo pet nautičkih milja od poznatijeg ostrva Ponca nalazi se Palmarola, nenaseljeno vulkansko ostrvo u Tirenskom moru, zapadno od Rima. Ovde nema puteva, električne mreže, mobilnog signala, pa čak ni trajektnog pristaništa.
Do ostrva se najčešće stiže tako što se iz Rima putuje do Ancija, odatle trajektom do Ponce, a zatim se poslednja deonica prelazi ribarskim ili privatnim čamcem. Upravo odsustvo savremenih sadržaja privlači mnoge posetioce koji žele potpuni beg od svakodnevice.
Palmarolu karakterišu visoke vulkanske litice, morske pećine i male uvale. Na ostrvu postoji samo jedna plaža i nekoliko pešačkih staza koje vode do ostataka srednjovekovnog manastira i tragova praistorijskog naselja.
Jedini restoran i sobe u nekadašnjim ribarskim pećinama
Jedini restoran na ostrvu, O'Francese, služi svežu ribu i nudi nekoliko jednostavnih soba uređenih u nekadašnjim ribarskim pećinama.
Smeštaj se često rezerviše mesecima unapred i uglavnom uključuje pun pansion.
Maria Andreini iz Treviza svake godine dolazi na Palmarolu sa porodicom.
- Ovde ima toliko toga, a opet tako malo da se radi. Dane provodimo roneći s maskom, kupajući se i sunčajući se na plaži restorana, koja je prekrivena ružičastim koralnim stenama - kaže ona za CNN.
Kako dodaje, večeri provode posmatrajući zvezdano nebo ili šetajući ostrvom uz lampe.
- U zoru nas domaćini bude kako bismo se popeli do najviše tačke ostrva i posmatrali izlazak sunca. To je zaista neverovatno iskustvo.
Ona opisuje boravak kao nedelju dana potpunog odmora od svakodnevice, tokom koje porodica jede svežu ribu, pešači i istražuje podvodni svet.
- Tokom cele nedelje imamo osećaj kao da živimo primitivnim načinom života, poput brodolomnika.
Ostrvo bogate istorije
Prema rečima lokalnog istoričara Silverija Kaponea, Palmarola je bila naseljena još u praistoriji, kada su ljudi dolazili po crni opsidijan – vulkansko staklo od kojeg su izrađivali oružje i alat.
- Od tada se pejzaž gotovo nije promenio - kaže on.
Kapone navodi da su Rimljani koristili ostrvo kao stratešku osmatračnicu na moru, ali nikada nisu osnovali stalno naselje.
Palmarola je i danas u privatnom vlasništvu, a zemljište je podeljeno između porodica sa susednog ostrva Ponca. Male pećinske kuće visoko na liticama prvobitno su služile ribarima kao sklonište tokom oluja, a i danas se koriste kada loše vreme onemogući povratak na Poncu.
Legenda o zaštitniku mornara
Na jednoj steni nalazi se mala kapela posvećena svetom Silveriju, za kojeg predanje kaže da je u šestom veku umro u izgnanstvu upravo na Palmaroli.
Svakog juna ribari sa Ponce dolaze čamcima kako bi mu odali počast procesijom i molitvom.
- To je sveti obred. Molimo mu se svakog dana - kaže Kapone.
Lokalne legende govore da je Sveti Silverije spasavao mornare od oluja pokazujući im put nazad ka ostrvu.
Za one koji žele odmor daleko od mobilnih telefona, saobraćaja i velikih turističkih gužvi, Palmarola predstavlja jedno od najočuvanijih mesta na Mediteranu, gde priroda i danas ima glavnu ulogu.
