Arheolozi su u Slovačkoj otkrili neolitski lokalitet star 7.000 godina sa ostacima oko 80 ljudi bez glava
Naselje kod Vrable pripadalo je kulturi linearne grnčarije, jednoj od najstarijih evropskih poljoprivrednih zajednica
Arheolozi su otkrili lokalitet u Slovačkoj staro 7.000 godina koji sadrži ostatke skoro 80 ljudi kojima nedostaju glave. Zastrašujuće otkriće u drevnom naselju u blizini grada Vrable zbunilo je stručnjake, iako je neolitski period poznat po svojim ponekad brutalnim i misterioznim ritualima. Iskopavanja, koja su počela 2022. godine, otkrila su najmanje 77 obezglavljenih ljudskih skeleta, nasumično razbacanih u dva rova, izveštava "Science Alert".
O drevnom naselju
Naselje Vrable koje se nalazi na oko 3 i po sata od Subotice pripadalo je kulturi linearne grnčarije (LBK), koja obuhvata najranije poljoprivredne zajednice u Evropi. Ova kultura je nastala u Karpatskom basenu i proširila se po centralnoj Evropi pre oko 7.500 godina.
Samo naselje se sastojalo od stotina stanova, uključujući dugačke kuće, grupisane u tri četvrtine, od kojih je svaka pokrivala skoro 16 hektara.
Obezglavljena tela
Istraživanje je do avgusta prošle godine identifikovalo ukupno 112 pojedinaca, ali arheolozi očekuju da će taj broj rasti kako se rad nastavlja. Neki od pokojnika su sahranjeni na tradicionalan način u grobnim jamama pored kuća, sa prinosima kao što su keramičke posude i žrtvovane mlade ovce.
Međutim, jugozapadni deo, jedini okružen sa dva jarka, korišćen je za drugačiji tip sahranjivanja. U jarcima su pronađeni skeleti bez glava u različitom stanju očuvanosti. Jedini izuzetak bila je lobanja deteta pronađena među telima odraslih.
Ritualno uklanjanje lobanja
Iako bi se na prvi pogled moglo pomisliti na nasilje, arheolozi veruju da su to složene društvene prakse.
"Naprotiv, imamo dokaze da su ove sahrane, koje nam deluju neobično, bile deo društvenih praksi koje su oblikovale lokalne i šire odnose i pokazuju samo ograničene znake sukoba i krize", rekao je Martin Furholt, arheolog sa Univerziteta u Kilu i glavni autor studije.
Oznake na kostima ukazuju na to da su glave pažljivo odvojene oštrim alatima, a ne nasilno odsečene.
"Prvobitne analize ukazuju da se nije radilo o nasilnom odsecanju glave, već o veštom uklanjanju lobanja", objasnila je biološka antropolog Katarina Fuks sa istog univerziteta.
Uobičajena neolitska praksa
Dokazi sa drugih evropskih lokaliteta iz istog perioda otvaraju brojne mogućnosti, od lova na glave do ljudskih žrtvovanja i simbolične krađe identiteta. Druga nalazišta linearne grnčarije zabeležila su masakre čitavih porodica i mučenje lomljenjem nogu pre pogubljenja.
"Odsecanje glava izgleda da je bilo široko rasprostranjeno širom neolitske Evrope, što sugeriše da je to bila uobičajena praksa, možda kao deo magijskih ili ceremonijalnih obreda posvećenih precima ili božanstvima. Moramo pretpostaviti da su ove prakse imale potpuno drugačije značenje nego što bi imale u današnjim društvima. Zato ih je tako teško protumačiti", zaključuje Furholt.
Sledeća faza istraživanja uključivaće analizu kostiju i artefakata kako bi se otkrile veze između sahranjenih, njihovog načina života i drugih demografskih detalja. Arheolozima je još uvek potrebno istražiti skoro 160 metara sistema jaraka, gde bi se moglo kriti još obezglavljenih tela. Postoji i mogućnost da će se na kraju pojaviti nedostajuće lobanje, možda zakopane u kućama ili negde drugde na lokalitetu.
(Index)
