Japanci praktikuju svakodnevne male rituale održavanja čistoće, umesto opsežnog vikend čišćenja.
Čistoća u Japanu simbolizuje poštovanje prema sebi, drugima, i prostoru.
Nakon naporne radne nedelje, generalno čišćenje često deluje kao nepremostiva prepreka. Međutim, u Japanu se na čistoću gleda potpuno drugačije. I ne, ne radi se o kućnim pomoćnicama niti o skupim robotskim usisivačima. Japanski domovi su čisti zahvaljujući malim svakodnevnim ritualima, a ne napornom vikend čišćenju.
Kako objašnjava stručnjak za dom Paloma Ernanz, Japanci ne doživljavaju čišćenje kao obavezu, već kao niz sitnih, stalnih navika koje sprečavaju da se prašina i prljavština uopšte nagomilaju.
Tajna japanske čistoće: malo, ali svakog dana
U japanskim domovima čišćenje nije rezervisano za jedan dan u nedelji. Umesto toga, kuća se održava kroz kratke, svakodnevne radnje koje dom drže stalno urednim.
"U Japanu važi pravilo: bolje je 5 minuta svakog dana nego 2 sata subotom", ističe Ernanz, prenosi sajt Cuerpomente.
Upravo ta doslednost čini da čišćenje ne deluje naporno, već prirodno i gotovo opuštajuće.
Ulaz: prva barijera protiv prašine
Sve počinje još pre ulaska u kuću. U japanskim domovima cipele se obavezno ostavljaju ispred vrata.
Ova navika nije samo kulturna, već i vrlo praktična, sprečava unošenje prljavštine, prašine i bakterija sa ulice. Zahvaljujući tome, podovi ostaju čisti znatno duže.
Podovi se brišu krpom
Još jedna velika razlika je način čišćenja podova. Umesto klasičnih mopova, Japanci koriste meke krpe koje pomeraju rukom.
Prema rečima stručnjaka, ovakav način omogućava uklanjanje čak i mikroskopske prašine koja često ostaje nakon brzog čišćenja. Direktan kontakt sa površinom čini čišćenje preciznijim i temeljitijim.
Provetravanje, čak i zimi
U Japanu se prostorije provetravaju svakog jutra, bez obzira na vremenske uslove. Otvaranje prozora je deo svakodnevne rutine – čak i tokom hladnih zimskih dana.
Razmena vazduha smanjuje količinu čestica u prostoru, sprečava taloženje prašine i doprinosi svežem osećaju u domu od samog početka dana.
U mnogim japanskim domaćinstvima koriste se prečišćivači i ovlaživači vazduha.
Zahvaljujući njima, prašina se teže zadržava u prostoru, a kontrolisana vlažnost smanjuje statički elektricitet koji uzrokuje lepljenje prašine za površine.
Manje prašine - manje agresivne hemije
Kada se prašina ne nagomilava, nema potrebe za jakim sredstvima za čišćenje. To znači:
- manje oštećenja nameštaja i podova
- duži vek trajanja tkanina
- manju potrošnju novca na sredstva za čišćenje
Drugim rečima – čistije, zdravije i ekonomičnije domaćinstvo.
Japanska "škola" čistoće
U Japanu se čistoća doživljava kao oblik poštovanja – prema sebi, drugima i prostoru u kojem živimo.
Čistoća = poštovanje. Neuredan dom može se smatrati znakom nemara, posebno kada dolaze gosti.
Čist prostor – miran um. Pod uticajem zen budizma i šintoizma, veruje se da red i jednostavnost doprinose unutrašnjem miru. Čišćenje se ne vidi kao posao, već kao emocionalno rasterećenje.
Čistoća se uči od detinjstva
Deca u japanskim školama sama čiste učionice, toalete i zajedničke prostore. Tako uče da je briga o prostoru zajednička odgovornost, a ne nešto što se "prepušta drugima".
U šintoizmu, čistoća ima duboko značenje. I danas je prisutna ideja da prljavština simbolizuje stagnaciju, dok čistoća predstavlja svežinu i novi početak.
Suština japanskog pristupa je u tome da se čišćenje ne doživljava kao obaveza. Male, ponavljajuće radnje postaju deo svakodnevice i ne izazivaju otpor.
Kako naglašava Paloma Ernanz, rituali su ključni - oni se rade s namerom, smireno i svesno. Cilj nije savršeno čist dom, već dom koji nikada ne stigne do tačke ozbiljne prljavštine.
Ovakav način razmišljanja u potpunosti menja naš odnos prema redu, čistoći i sopstvenom prostoru.
