NAJLEPŠE SIJAMSKE BLIZAKINJE izgledaju kao TOP MODELI, muškarci ih opsedaju na mrežama, ali postoji problem - previše su SAVRŠENE da bi bile STVARNE

Na Instagramu ih prati više od 230.000 ljudi. Predstavljaju se i u jednini i u množini, jer ih, zapravo, ima dve. "Dve glave, jedan vajb", kako su sijamske bliznakinje Valerija i Kamila navele u opisu profila. Iako o njima nema podataka na Internetu, što budi sumnju u virtuelnu prevaru zajedno sa fotografijama koje deluju nestvarno, kao da ih je napravila AI, sestre su u Q&A ćaskanju sa fanovima otkrile nekoliko sitnica o sebi.

Rođene su pre 25 godina, žive na Floridi i do sada su prošle nekoliko bezuspešnih operacija. Naime, bliznakinje imaju jedno telo i dve glave, povezane su preko kičmene moždine i zbog toga ih je nemoguće razdvojiti. Kada je u pitanju privatni život, nema ni govora o "separatisanju": i jedna i druga moraju da se zabavljaju sa istim partnerom, što je često teško jer svaka ima svoj ukus i ne sviđa se obema isti muškarac.

Garderobu, kažu, ne mogu da dele, a šminka je već druga priča. Imaju i dva telefona, dva pasoša, dve vozačke dozvole, i obe se bave računovodstvom, ali dobijaju – jednu platu. Redovno idu u teretanu, što se i vidi po "održavanoj" figuri, inspiraciju pronalaze jedna u drugoj, ali se, isto tako, i često svađaju jedna sa drugom. "Prinuđene su na timski rad", objašnjavaju u šali.

Ipak, mnogima cela priča deluje nemoguće. Valerija i Kamila možda jesu najlepše sijamske bliznakinje, ali su i previše savršene da bi bile istinite. Da li je sve samo skup piksela? Delo veštačke inteligencije, koje nekom trećem licu služi kao izvor prihoda?

I neki medicinski stručnjaci uvereni su da sestre zapravo ne postoje. Razlog je to što sijamski blizanci nikada nisu toliko simetrični i proporcionalni, a osim toga, većina fotografija i snimaka je obrađena, što otkriva neprirodna tekstura kože i bezbroj drugih detalja. Oštrim očima IT stručnjaka greške ne mogu da promaknu.

"Nema smisla čak ni raspravljati o tome, očigledno su generisane", "Da li je moguće da iko veruje da je ovo stvarno?", "Ko je pao na tu dvoglavu neuronsku mrežu?", "Kao da su izašle iz serije 'Američka horor priča'", "Definitivno nisu u pitanju prave osobe", "Živimo u eri kada više ne možete verovati ni sopstvenim očima"...

Eksperti za digitalne prevare objašnjavaju da su ovakvi (poslovni) projekti isplativi, jer kreatori sadržaja koriste empatiju pratilaca za monetizaciju. Granica između stvarnosti i virtuelnog sveta danas je toliko tanka, da će mnogi lako poverovati u iluziju ne razmišljajući o njenoj autentičnosti. Ako je i ovo takav slučaj, svakako ne bi bio prvi, a sigurno ni poslednji.