Psi i mačke stare na različite načine, usled razlika u fiziologiji i životnim potrebama.
Psi veće rase brže ulaze u starosno doba, dok mačke sporije pokazuju znakove starenja.
Iako i psi i mačke stare, ne stare na isti način. Razlike nisu samo u godinama, već u tempu promena, zdravstvenim izazovima i načinu na koji organizam reaguje na starenje. Veterinari ističu da razumevanje tih razlika može značajno produžiti i poboljšati život kućnih ljubimaca.
Kod pasa, proces starenja u velikoj meri zavisi od veličine i rase. Manji psi obično žive duže i sporije stare, dok velike i gigantske rase ulaze u seniorski period ranije. Prema podacima Američkog veterinarskog udruženja, mali psi se smatraju starijima oko 8–10. godine, srednji oko 7–8, a veliki već sa 6 godina.
Kod mačaka je situacija drugačija. One se smatraju starijim tek oko 11. godine, dok se seniorskim periodom smatra uzrast od 11 do 14 godina, a gerijatrijskim sve preko 15. Mačke, za razliku od pasa, često spolja dugo deluju „mlado“, iako se unutrašnje promene već dešavaju.
Kako starenje izgleda kod pasa
Kod pasa su promene često vidljivije i brže. Prvi znaci starenja najčešće se primećuju na zglobovima i mišićima. Artritis, smanjena pokretljivost i ukočenost nakon odmora veoma su česti, naročito kod većih rasa. Takođe se javljaju promene u radu srca, slabiji sluh i vid, kao i problemi sa zubima i desnima.
Veterinari primećuju i kognitivne promene kod starijih pasa, poznate kao sindrom kognitivne disfunkcije, koji može uključivati dezorijentaciju, poremećaj sna i promene u ponašanju. Ovi simptomi često se porede sa demencijom kod ljudi.
Kako stare mačke - tiho i skriveno
Mačke stare diskretnije, što često otežava rano prepoznavanje problema. One instinktivno skrivaju bol i slabost, pa vlasnici promene primete tek kada bolest uznapreduje. Najčešći problemi kod starijih mačaka su bolesti bubrega, hipertireoza, gubitak mišićne mase i dentalni problemi.
Za razliku od pasa, mačke ređe pokazuju ukočenost kroz hramanje, ali mogu izbegavati skakanje, penjanje ili igru. Promene u apetitu, težini i navikama u toaletu često su prvi znak da nešto nije u redu.
Različit tempo, ali ista potreba
I psi i mačke u starijem dobu zahtevaju češće veterinarske preglede. Preporuka veterinarskih organizacija je da stariji ljubimci idu na kontrolu najmanje dva puta godišnje. Krvne analize, provera rada organa i praćenje telesne mase pomažu da se problemi otkriju pre nego što postanu ozbiljni.
Kod pasa se posebna pažnja posvećuje zglobovima i srcu, dok se kod mačaka redovno prate bubrezi i hormoni štitne žlezde.
Ishrana i rutina u starijem dobu
Kako stare, i psi i mačke imaju drugačije nutritivne potrebe. Starijim psima često je potrebna hrana sa manje kalorija, ali sa dodatkom za zglobove. Kod mačaka je važno održati unos proteina, jer gubitak mišićne mase može biti ozbiljan problem.
Rutina takođe postaje važnija. Stariji psi vole kraće, ali redovnije šetnje, dok mačke više cene mir, stabilno okruženje i lakši pristup hrani, vodi i posipu.
Životni vek i kvalitet života
Iako mačke u proseku žive duže od pasa, ključna razlika nije u godinama, već u kvalitetu života. Savremena veterinarska medicina omogućava da i psi i mačke dožive duboku starost uz dobru negu, pravilnu ishranu i pravovremenu dijagnostiku.
Kako ističe Merck Veterinary Manual, starenje nije bolest, ali povećava rizik od bolesti – zato je pažnja vlasnika presudna.
Psi često stare brže i očiglednije, dok mačke stare tiše i podmuklije. Upravo zato je važno razumeti razlike i prilagoditi brigu svakom ljubimcu posebno. Pravilna nega, redovne kontrole i strpljenje mogu značiti razliku između obične starosti i dobre, mirne starosti.
