Dizajn vrata avio-toaleta zahteva upotrebu ruku, što povećava rizik od prenosa mikroba
Smanjenje kontakta sa često dodirivanim površinama ključno je za prevenciju infekcija tokom avionskih putovanja
Pranje ruku nakon korišćenja toaleta osnovno je pravilo higijene koje većina ljudi poštuje bez razmišljanja. Međutim, ispostavilo se da tokom avionskog leta ova rutina možda nije tako efikasna kao što se misli. Stručnjaci objašnjavaju zašto pranje ruku u avionskom toaletu nije uvek najbolja ideja i gde vrebaju najveće opasnosti.
Prljave kvake poništavaju trud
Kabine aviona, uprkos redovnom održavanju, nisu naročito higijenska mesta. I dok se unutrašnjost toaleta čisti, određeni delovi ostaju leglo zaraze.
- Toaleti se redovno čiste, ali brave i kvake na vratima ne - ističe Žozefina Remo, stjuardesa i putnička blogerka.
Upravo su ti delovi najčešće dodirivani od strane putnika, bez obzira na to da li su oni prethodno oprali ruke. Problem je u tome što, čak i ako temeljno operemo ruke, odmah potom moramo da dodirnemo kvaku ili bravu da bismo izašli - a tu se najviše skupljaju bakterije i virusi.
Dizajn koji pogoduje mikrobima
Vrata toaleta u avionima su specifično dizajnirana tako da ih nije moguće otvoriti ramenima ili kukovima, već isključivo rukama. Kao rezultat toga, dlanovi ponovo postaju mesto na kojem se zadržavaju patogeni mikrobi.
Šanina Najton, docentkinja na Odeljenju za medicinske sestre pri Case Western Reserve University, naglašava važnost svesti o površinama koje dodirujemo.
- Trudim se da izbegavam toalet kad god mogu, ali na dužim letovima to nije uvek moguće. Zato mi male higijenske navike pomažu da se osećam sigurnije - kaže ova stručnjakinja.
Maramice kao sigurnija alternativa
S druge strane, Čarls Platkin, direktor centra za prehrambenu politiku na Hanter Koledžu, u razgovoru za Travel + Leisure priznaje da je potpuno promenio svoje navike tokom leta.
- Ni ja ne perem ruke u avionu. Koristim vlažne maramice. Iako je higijena nakon toaleta presudna, u avionu treba biti posebno oprezan i koristiti dodatne mere, poput antibakterijskih sredstava - ističe Platkin.
Stručnjaci zaključuju da je ključ u smanjenju kontakta sa površinama koje svakodnevno dodiruje stotine putnika. Uvođenje ovih jednostavnih navika može biti presudno u sprečavanju infekcija i neprijatnih zdravstvenih posledica tokom putovanja.
