Uprkos veku istraživanja, dete iz Đavolje kule i dalje ostaje misterija za naučnu zajednicu i otvara nova pitanja o neandertalcima
Istraživanja su pokazala da je mozak deteta rastao brže od mozgova ljudske dece istog uzrasta i da se hranilo isključivo mesom
Pre tačno sto godina, 11. juna 1926. godine, arheološkinja Doroti Garod došla je do epohalnog otkrića na severnoj strani Gibraltarske stene. U potkapini sablasnog naziva "Đavolja kula", pronašla je pet fragmenata lobanje koji su pripadali trogodišnjem neandertalskom dečaku. Ovi fosili već čitav vek fasciniraju naučnu zajednicu, nudeći neverovatan uvid u život naših davno izumrlih rođaka, ali i otvarajući niz potpuno novih, neočekivanih pitanja.
Naučnici i dalje sa sigurnošću ne mogu da utvrde tačnu starost ovog dečaka (označenog kao Gibraltar 2), pa se procene kreću u neverovatnom rasponu od 30.000 do 130.000 godina.
Međutim, pravi preokret dogodio se 2019. godine zahvaljujući analizi drevne DNK. Stručnjaci su izolovali genetski materijal iz petroznih kostiju deteta, ali i odrasle jedinke (Gibraltar 1), čiju je lobanju još 1848. godine u obližnjem kamenolomu pronašao britanski oficir Edmund Flint.
DNK analiza donela je rezultate koji su potpuno iznenadili antropologe:
- Neočekivano poreklo: S obzirom na to da se jug Iberijskog poluostrva smatra poslednjim utočištem neandertalaca tokom ledenog doba, očekivalo se da su ove jedinke relativno „mlade”.
- Veza sa severom Evrope: Ispostavilo se da je lobanja Gibraltar 1 genetski bliža neandertalcima iz Belgije i Nemačke starim 120.000 godina, nego znatno bližoj grupi čiji su ostaci nađeni u španskoj pećini El Sidron.
- Ranija populacija: Ovo sugeriše da su gibraltarski neandertalci verovatno pripadali nekoj mnogo starijoj populaciji nego oni koji su naseljavali ostatak današnje Španije.
Veliki mozak i jelovnik surovih mesoždera
Iako je dete iz Đavolje kule i dalje obavijeno velom tajne, detaljne analize njegovih zuba i kostiju otkrile su nam dve fascinantne stvari o najmlađim neandertalcima:
Ekstremno brz razvoj mozga: Razvoj njegovih zuba u potpunosti odgovara trogodišnjem ljudskom detetu iz perioda lovaca-sakupljača. Međutim, fragmenti lobanje svedoče o tome da je dečak imao znatno veći mozak nego što bi čovek te starosti imao, što potvrđuje teoriju da je mozak kod neandertalskih beba i dece rastao znatno brže nego kod naših predaka.
Ishrana čistog mesoždera: Specifične mikro-brazde na zubima ovog trogodišnjaka gotovo su identične onima koje se viđaju kod Eskima ili autohtonih naroda južne Patagonije – zajednica koje žive u surovim uslovima i hrane se isključivo mesom. Ovo je još jedna ključna razlika u odnosu na neandertalce iz El Sidrona, za koje se zna da su imali raznovrsniji jelovnik bogat biljkama, mahovinom, pečurkama i pinjolima.
Nakon čitavog veka proučavanja i debata, čini se da važi jedno zlatno pravilo: što više saznajemo o detetu iz Đavolje kule, to više shvatamo koliko toga o ovoj praistorijskoj vrsti zapravo još uvek ne znamo.
(iflscience)
