Zaboravljeni kompozitor koji je Srbiji ostavio "Vostani Serbie": Njegova supruga Vera otkrila kako je nastala pesma koja je mogla da postane himna

Ime Vartkesa Baronijana možda danas nije poznato širokoj javnosti, ali melodiju koju je stvorio mnogi su čuli. Bio je kompozitor, muzički urednik Televizije Beograd, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i čovek koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj televiziji, filmu i pozorištu.

Ipak, jedno delo posebno je obeležilo njegov život i stvaralaštvo. Reč je o kompoziciji "Vostani Serbie", nastaloj na stihove Dositeja Obradovića, koja je početkom devedesetih toliko snažno odjeknula u Srbiji da je čak bila među pesmama razmatranim kao moguća državna himna.

Priča o Baronijanu, međutim, nije samo priča o muzici. To je i priča o jermenskoj porodici koja je utočište pronašla u Srbiji, o čoveku koji je gotovo ceo radni vek proveo na Radiju i Televiziji Beograd, ali i o njegovoj supruzi Veri - vrhunskoj televizijskoj montažerki koja je sa njim delila i posao i život.

Od jermenske porodice do Beograda

Vartkes Baronijan rođen je 23. aprila 1933. godine u Beogradu. Njegova porodica bila je jermenskog porekla i u Srbiju je stigla tokom dvadesetih godina prošlog veka, kada su Jermeni u tadašnjoj Jugoslaviji pronašli novu domovinu.

Od najranijih dana bilo je jasno da će njegov život biti neraskidivo vezan za muziku.

Završio je Muzičku školu "Josip Slavenski" u Beogradu, a potom i studije kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Predraga Miloševića, koje je završio 1963. godine.

Međutim, njegov profesionalni put počeo je još ranije.

Prema sećanju njegove supruge Vere, Baronijan je još tokom studija, 1951. godine, počeo da radi u Radio Beogradu, kako bi se izdržavao. Ubrzo se tamo izdvojio kao veliki poznavalac i ljubitelj džeza.

Čovek koji je bio "televizija"

Baronijan je kasnije prešao u Televiziju Beograd, gde je proveo najveći deo karijere.

Njegova supruga Vera govorila je da je bio "čovek Televizije Beograd" praktično od njenih početaka - još od 1957. godine, kada je televizija bila u eksperimentalnoj fazi. Radio je kao muzički urednik i kompozitor, a njegovo ime pojavljuje se u brojnim televizijskim emisijama, dramama i filmovima.

Nije bio samo čovek koji je pisao muziku

Baronijan je umeo da prepozna kakva muzika pripada određenoj sceni, emisiji ili priči, zbog čega je njegov rad kao muzičkog urednika bio podjednako važan kao i njegov autorski rad.

RTS ga opisuje kao kompozitora koji je sa podjednakim uspehom radio muziku za film, pozorište i televiziju. Njegov autorski opus obuhvatao je, između ostalog, "Divertimento za flautu, klarinet, gudače i udaraljke", svite za klavir, sonatine i druga dela, a u njegovoj muzici osećao se uticaj modernih kompozitora, posebno Igora Stravinskog.

Bio je i profesor na FDU

Mnogi ga danas pamte samo po "Vostani Serbie", ali je njegov profesionalni trag bio mnogo širi.

Baronijan je više od dve decenije predavao na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je držao predmet "Muzika kao primenjena umetnost".

Među njegovim studentima kasnije su bili i ljudi koji će postati poznata imena jugoslovenske televizije i kulture.

Njegova porodica se sećala da je Baronijan bio čovek ogromne radoznalosti. Voleo je muziku, džez i klasičnu umetnost, ali i knjige, psihologiju, slikarstvo i istoriju umetnosti. Bavio se čak i avio-modelarstvom i govorio nekoliko jezika.

U njihovoj kući okupljali su se brojni umetnici, a među Baronijanovim prijateljima i poštovaocima bio je i veliki jermenski kompozitor Aram Hačaturjan.

Njegova supruga Vera bila je velika televizijska ličnost

Posebno zanimljiv deo priče o Vartkesu Baronijanu jeste njegova supruga Vera Baronijan.

I ona je bila umetnica, ali iza kamere.

Vera je bila jedna od istaknutih filmskih i televizijskih montažerki, a gotovo ceo radni vek provela je u Televiziji Beograd. Pre toga je radila u "Avala filmu", a u TV Beograd zaposlila se 1968. godine. U penziju je otišla 2001.

Njena životna priča je zanimljiva sama po sebi

Bila je veoma nadarena za klavir i čak je osam godina svirala u "Mokranjcu", ali je zbog velike treme odustala od profesionalnog bavljenja muzikom. Kasnije je završila istoriju umetnosti i pronašla svoj put u filmskoj i televizijskoj montaži.

A Vartkesa je poznavala praktično od detinjstva.

Kada su se upoznali, Vera je imala 11, a Vartkes 14 godina. Njih dvojica - Vartkes i Verin brat - spremali su se tada za muzički nastup, a upravo je muzika bila jedna od prvih stvari koja ih je povezala. Kasnije su postali životni partneri i dobili ćerku Mariju i sina Vartana.

Njihov odnos bio je neobičan i po tome što su zajedno radili u televiziji.

Ona je bila montažer, on muzički urednik i kompozitor. Vera je pričala da su se toliko dobro poznavali da je često unapred znala šta će njen suprug pomisliti ili predložiti.

A onda je nastala "Vostani Serbie"

I upravo ovde počinje najzanimljiviji deo priče.

Godine 1990. reditelj Sava Mrmak radio je TV dramu "Jastuk groba mog", a za jednu scenu bilo je potrebno izvesti "Vostani Serbie" - tekst koji je napisao Dositej Obradović.

Problem je bio jednostavan: niko nije znao gde se nalazi odgovarajuća melodija.

Baronijan je pokušao da je pronađe. Tražio je u Televiziji, na Radiju, a potom otišao i na Muzičku akademiju. Tamo je dobio odgovor koji će promeniti istoriju ove pesme.

Profesor mu je rekao, praktično: ako ne postoji kompozicija, moraćeš sam da je napišeš.

Baronijan je poneo tekst kući. Nije odmah seo za klavir. Hodao je po stanu i, kako je kasnije pričala Vera, mrmljao melodiju u sebi. Ona mu je predložila da sedne za klavir. Nije hteo.

Deca su spavala, a nije želeo da ih probudi niti da uznemirava komšije. Rekao je da mu je melodija već u glavi. Sutradan je otišao u Studio 10 sa tonskim snimateljem.

Kompozicija je morala da bude završena praktično preko noći, jer je Sava Mrmak već snimao završnu scenu drame.

Vera je bila prva koja je čula pesmu

Ono što ovu priču čini posebno emotivnom jeste činjenica da je Vera Baronijan bila prva osoba kojoj je Vartkes pustio snimak.

Na probnom snimku čak se čuje i sam Baronijan kako peva. Kada joj je pustio kompoziciju, Vera je zaplakala. A onda mu je rekla nešto što će se ispostaviti kao proročansko:

"Ovo bi trebalo da bude himna!"

Baronijan joj je, prema njenom sećanju, odgovorio pitanjem da li to zaista misli.

Sutradan je istu reakciju dobio i od ljudi koji su učestvovali u snimanju drame. Jedan od njih mu je rekao:

"Barone, pa ti si nam napravio novu himnu."

Pesma je završena 7. januara 1990. godine, na Božić, prema sećanju Vere Baronijan.

Kako je "Vostani Serbie" postala mnogo veća od TV drame

Ono što je počelo kao muzika za jednu televizijsku dramu ubrzo je dobilo potpuno novi život.

Kompozicija je postala široko popularna, izvođena je samostalno i počela da živi izvan same drame "Jastuk groba mog".

RTS navodi da je "Vostani Serbie" zbog svoje lepote i snage postala toliko prepoznatljiva da je bila među kandidatima za državnu himnu Srbije.

Važno je naglasiti: nije postala zvanična himna Srbije, niti je to ikada bila. Njena snaga bila je upravo u tome što je, iako nije dobila status državnog simbola, u jednom istorijski veoma turbulentnom trenutku postala pesma koju su mnogi doživljavali kao moguću novu nacionalnu himnu.

Danas je posebno zanimljivo to što je Baronijan melodiju napisao više od 180 godina nakon što je Dositej napisao stihove.

Tako su se spojila dva potpuno različita vremena - Dositejeva Srbija iz doba Prvog srpskog ustanka i Srbija koja je ulazila u poslednju deceniju 20. veka.

Pesma koja je nastavila da živi

"Vostani Serbie" nije ostala vezana za jednu televizijsku dramu.

RTS je svojevremeno u emisiji "Trezor" posvećenoj Baronijanu prikazao čak sedam različitih izvođenja ove kompozicije - od izvođenja u samoj TV drami, preko horskih i orkestarskih verzija, do velikih zajedničkih izvođenja.

Kompozicija je nastavila da se izvodi i u svečanim prilikama.

Njena popularnost pokazala je da ponekad delo nastalo za potrebe jednog programa može da prevaziđe prvobitnu namenu i postane deo šireg kolektivnog sećanja.

Baronijanova porodica nastavila je njegovim putem

Vartkes i Vera imali su ćerku Mariju i sina Vartana.

Marija je krenula majčinim putem i bavila se montažom, dok je Vartan krenuo očevim muzičkim stopama. Postao je violončelista u Simfonijskom orkestru RTS-a.

U porodici Baronijan tako su se spojile tri profesije - muzika, televizija i montaža.

I nije slučajno što je upravo RTS godinama kasnije čuvao sećanje na ovu porodicu.

U serijalu "Preci i potomci" posebna emisija posvećena je porodici Baronijan, a o Vartkesu su govorili njegova supruga Vera, ćerka Marija Baronijan Šašić i sin Vartan.

"Baron" sa televizije

Vera je svog supruga opisivala kao čoveka koji je želeo da pomogne drugima i koji je zbog toga, kako je verovala, često previše davao sebe.

U Televiziji su ga zvali "Baron", dok je njegovo ime ostalo upisano u brojne televizijske emisije, filmove i muzičke programe.

Njegov opus nije mali. Prema dostupnoj filmskoj bazi, potpisan je kao kompozitor na desetinama projekata, uključujući televizijske drame i serije, dok RTS posebno ističe njegov rad na filmu, televiziji, pozorištu i televizijskom baletu.

Među delima koja je porodica posebno izdvajala bili su baleti "Dečje igre", "Habitus" i "Krici", pri čemu su neka od njih dobila i međunarodna priznanja.

Umro je prerano, ali nam je u amanet ostavio pesmu za sva vremena

Vartkes Baronijan preminuo je 21. marta 1993. godine, u Beogradu, sa samo 59 godina.

Mnogim će ostati upamćen kao čovek koji je praktično odrastao zajedno sa Radio-televizijom Beograd. Ali njegov najpoznatiji trag nije ostao samo u televizijskim arhivima. Ostao je u jednoj melodiji koja će se prenositi generacijama.