Za astronaute to predstavlja trenutak duboke usamljenosti, ali i priliku da se u potpunosti posvete posmatranju Meseca
Na Zemlji, tehničari prate kretanje letelice s nestrpljenjem, čekajući da se signal ponovo pojavi kada astronauti izađu iz senke Meseca
Pre više od pola veka, astronauti programa "Apolo" prošli su kroz istu vrstu tišine. Možda niko toliko intenzivno kao Majkl Kolinz.
Niko nikada neće biti udaljen dalje od Zemlje koliko astronauti misije Artemis program.
Dok se Zemlja u njihovom "retrovizoru" smanjuje do jedva vidljive tačke, stalnu vezu sa kontrolom leta u Hjustonu održavaju putem radijskih i laserskih signala. Smireni glasovi iz tima NASA njihova su tanka, ali dragocena veza sa domom, piše BBC.
Ali ta veza uskoro će nestati.
Kada astronauti u utorak (po srpskom vremenu oko 00:47 sati) prođu iza Mesec, sama masa Meseca blokiraće sve signale između letelice i Zemlje. Komunikacija će utihnuti.
Tokom približno 40 minuta, četvoro astronauta biće potpuno sami – sa svojim mislima, osećanjima i beskrajnim mrakom svemira oko sebe. Trenutak duboke tišine i gotovo nestvarne izolacije.
Pilot misije, Victor Glover, rekao je da se nada da će ljudi na Zemlji to vreme iskoristiti za zajedništvo:
"Kada budemo iza Meseca, bez ikakvog kontakta ni sa kim, neka to bude prilika… Molite se, nadajte se, pošaljite nam svoje dobre misli kako bismo se ponovo javili."
Izolacija od svakog poznatog oblika života
Pre više od pola veka, astronauti programa Apollo program prošli su kroz istu vrstu tišine. Možda niko toliko intenzivno kao Michael Collins.
Dok su Neil Armstrong i Buzz Aldrin 1969. hodali po Mesecu, Collins je ostao sam u komandnom modulu, kružeći iznad njegove tamne strane. Komunikacija je bila prekinuta gotovo 48 minuta.
Kasnije je Collins opisao taj osećaj kao potpunu izolaciju od „svakog poznatog oblika života“ – ali bez straha. Naprotiv, govorio je o neobičnom miru koji donosi tišina, oslobođena stalnih uputstava iz kontrolnog centra. Na Zemlji, međutim, tih 40 minuta biće i te kako napeti.
U stanici Goonhilly Earth Station u Engleskoj, ogromna antena prati letelicu Orion, precizno određujući njen položaj i šaljući podatke NASA. Ali kada signal nestane, sve se svodi na čekanje.
„Bićemo pomalo nervozni kada nestanu iza Meseca, ali i presrećni kada ih ponovo ‘uhvatimo’ – jer to znači da su svi dobro“, kaže Matt Cosby, tehnički direktor stanice.
Potpuna posvećenost Mesecu
Ipak, kako piše BBC, takvi prekidi možda će uskoro postati stvar prošlosti. Sa razvojem novih tehnologija i planovima za stalno prisustvo na Mesecu, kontinuirana komunikacija postaje nužnost.
Programi poput projekta Moonlight koji razvija European Space Agency planiraju mrežu satelita oko Meseca, kako bi signal bio dostupan 24 sata dnevno – čak i na njegovoj udaljenoj strani.
Za same astronaute, tih 40 minuta tišine biće prilika za potpunu posvećenost Mesecu: posmatranje, fotografisanje, proučavanje njegove geologije – i jednostavno, gledanje.
A kada ponovo izađu iz senke Meseca i signal se vrati, svet će, gotovo u istom trenutku, odahnuti.
(Jutarnji.hr)
