Penzioneri Martin i njegova supruga su više od pet godina staratelji svom unuku Noahu koji ima urođenu manu kičme
Noah je uprkos invaliditetu postigao uspehe u sportu i nada se sportskoj stipendiji i upisu na veterinu
Penzioneri Martin Odum (71) i njegova supruga (74), u braku su već 51 godinu. Poslednjih pet godina staratelji su unuku Noahu, koji ima urođenu manu kičme. Podržavaju ga svim silama, pa se u srednjoj školi, koju upravo završava, istakao u bacanju diska i kugle iz invalidskih kolica, a sada se nadaju da bi mogao dobiti sportsku stipendiju i upisati veterinu.
Ovi požrtvovani deka i baka, imaju ukupno desetoro unučadi i troje praunučadi, a ranije su se starali i o Noahovoj starijoj sestri koja danas radi kao medicinska sestra.
"Činimo sve za porodicu"
"Naš sin je imao 18, a snaja 17 godina kada su dobili ćerku. Iako unuku nikada nismo formalno usvojili, upravo smo mi doživeli njene prve korake i reči i podizali je prvih deset godina života. Nakon razvoda, sin je pronašao novu partnerku s kojom je dobio još dvoje dece, među njima i Noaha, kojeg su nam ostavili kada je bio u sedmom razredu. Takvi smo, činimo sve za porodicu i zajedno rešavamo probleme", govori deda Odum za Business Insider.
Napokon staratelji
”Unuk je imao težak početak života i mnogo toga je morao naučiti sam jer se njime nisu dovoljno bavili. Da smo ga mi odgajali od malena, možda bi danas hodao uz manju pomoć, ali sada to više nije realno očekivati. Kod nas je došao kada sam bio tek četiri meseca u penziji. Tada smo dobili privremeno starateljstvo. Hteo sam i ranije da se borim za starateljstvo, ali nisam imao novca", priznaje.
U srednjoj školi počeo je da briljira u sportu
Noah, koji već ide u srednju školu, trenira bacanje kugle i diska.
Postičemo ga da se što više uključuje jer mu aktivnosti pomažu. Prošle godine je osvojio državno prvenstvo u kategoriji za osobe u invalidskim kolicima, a kroz prilagođene sportske programe osvojio je i zlatne medalje u streljaštvu, bacanju kugle i diska. Učestvuje i u školskim mjuziklima, ocene su mu se popravile, a mi se nadamo da će mu sport otvoriti vrata stipendije i boljeg života. Invalidi mogu čuda, a često ih se zanemaruje i imam sve veću potrebu da se zauzimam za ljude poput njega“, kaže deda.
Socijalna pomoć im pomaže u izdržavanju
Supružnici primaju socijalnu pomoć, a unuk takođe ima pravo na naknadu zbog invaliditeta.
"Ja dobijam i malu penziju, a supruga ima sreće da je zdravstveno osigurana preko bivšeg poslodavca, čime su medicinski troškovi za unuka relativno pokriveni. Njegovu naknadu koristimo isključivo za njegove potrebe. Iako smo često u finansijskom minusu, uspevamo da se pokrivamo i nastojimo mu omogućiti najbolji mogući život u datim okolnostima", kaže deda Odum.
"Nismo zahtevni ljudi, ali ovo nismo očekivali"
Par nema mnogo slobodnog vremena za sebe jer nemaju pomoć oko Noaha.
"Ako nam je potreban neko da bude s njim, uskače nam ćerka. Uspemo da uzmemo najviše nedelju dana odmora godišnje u komadu. Nismo zahtevni ljudi, ali ovo nismo očekivali. Mnoge bake i deke odgajaju unuke i takvim porodicama trebalo bi više pomoći, posebno kada je reč o deci sa invaliditetom. Nadam se da će moj unuk kroz sport dobiti stipendiju, a ja ga podržavam u svemu i stalno mu govorim da može postići šta god želi", otkrio je.
Unuk želi da postane veterinar
Za kraj, izjavu je dao i unuk.
"Bilo mi je teško kada sam krenuo u srednju školu jer se nisam snalazio i nisam nikoga poznavao, ali s vremenom sam izgradio bolje odnose s prijateljima i nastavnicima pa je krenulo nabolje. Želim da studiram i postanem veterinar jer oduvek volim životinje, a već sam imao zeca i mačku. Baka i deda su divni i brižni i puno vremena provodimo zajedno, dolaze na sva moja takmičenja i predstave. Nije mi bilo teško da se naviknem na život s njima jer mi je to donelo sigurnost kakvu nikad nisam imao. Srećan sam što su se toliko žrtvovali za mene i što ih imam", rekao je unuk pun zahvalnosti.
