"Preslatki psi i neverovatno zgodan bivši fudbaler": Sve što treba da znate o FILMU koji je ZALUDEO SRBIJU

Nova nemačka komedija stigla je na Netflix 1. aprila i iako je potpuno nepoznata, odmah je ušla u top 10 najgledanijih filmova, a u Srbiji se odmah popela na prvo mesto na ovoj striming platformi.

Iako je film o psima, ovo nije sladunjava romantična komedija, ali ima mnogo slatkih pasa – ali da li je to dovoljno da film bude dobar?

Radnja prati pet ekscentričnih vlasnika pasa koji, u potrazi za rešenjem problema sa svojim ljubimcima, upisuju intenzivni kurs kod harizmatičnog trenera Nodona.

Među polaznicima su političarka Ursula koja ne podnosi pse, ali je udomila kuju Brendu radi imidža, naivna Babs s ogromnim psom Torstenom, svadljivi par Zigi i Helmut s razmaženim jorkširskim terijerom Gagom, te povučeni Hakan, koji ne veruje svojoj nesigurnoj belgijskoj ovčarki Roksi. Trener Nodon neobičnim metodama pokušava da pomogne vlasnicima, a ubrzo postaje jasno da pomoć nije potrebna psima, već ljudima.

U tirolskim Alpima, ovo veselo društvo sreće Nodona. On trči niz planinu u usporenom snimku, njegov izgled podseća na boga groma, njegove ledeno plave oči gledaju pravo u naše duše. Ali, onda mladi bog pada na kolena i pušta pse da ga ližu. Biće to dugi dani za Ursulu – koja se, za svaki slučaj, krije iza perike i lažnog imena Urschi.

Da li je 'Eat, Pray, Bark' komedija?

Verovatno, ali u ovih 90 minuta ima dosta toga. Jer, u suštini, 'Eat, Pray, Bark', kao i 'Jedi, moli, voli', zamišljen je kao putovanje samospoznaje. To se dešava ubrzano. Dotiču se teme poput mentalnog zdravlja, traume i dinamike odnosa.

Naime, neki likovi zaista sugerišu dubinu. Hakan, posebno, samo se kratko dotakne svoje zaista traumatične priče pre nego što njegova trauma nestane u vazduhu. A priča koja okružuje Ursulu Brandmeier i kako se žene u politici uvek ocenjuju dvostrukim standardima mogla bi biti dobra. Kad bi samo bila detaljno istražena. Naravno, cela stvar je zamišljena da bude lagana. Komedija proizilazi ili iz situacionog humora ili iz stereotipa – što tera na smeh. Treći čin je prilično zbunjujući jer se iznenada ubacuje akcija, pa čak vidimo i iskustvo bliske smrti.

Zgodni bivši fudbaler nosi ceo film

Rurik Gislason, islandski glumac i bivši profesionalni fudbaler ceo film nosi na svojim leđima. Podršku dobija uglavnom od pasa, koji su, naravno, prelepi zbog svog talenta i jednostavno su preslatki. Nažalost, ni Gislason ni psi ne dobijaju dovoljno vremena na ekranu, a stalno smo primorani da se bavimo drugim stereotipnim likovima.

U svakoj sceni u kojoj Gislason glumi keltskog Nodona, nosi sve manje i manje odeće. U jednom trenutku čak izlazi mokar iz planinskog jezera dok u pozadini svira "Careless Whispers", piše 24sata.

Ali, Rurik Gislason je zaista talentovan čak i bez stalne sek*ualizacije: on je zaista smešan, može biti i ozbiljan, a i srce je ove Netflixove komedije.

On je inače fudbalsku karijeru završio 2020, a sledeće godine je debitovao u filmu "Cop Secret".

Gledaoci podeljeni

Mnogi gledaoci ističu film kao savršen za opuštanje, posebno za ljubitelje životinja i prelepih pejzaža, pa tako IMDb korisnik navodi: „Prilično smešan film koji nikada ne postaje dosadan... barem uspeva da vas nasmeje, pa čak i emotivno pomeri na trenutke.“ Drugi komentator ističe: „Sladak film za ljubitelje pasa – ništa previše duboko, ali dobro za gledanje i greje oko srca. Šarmantno. Sa psima. I neverovatno zgodnim glavnim glumcem.“

Sa druge strame kritičari često zameraju filmu površnost likova i slab humor.

„Ovo je loš film sa fantastičnim pejzažima... Likovi sa preslatkim psima i uprošćenim problemima umorno kaskaju za islandskim Adonisom uz planinske staze.", navodi jedan gledalac, a drugi naglašava: „Film se bori da bude nešto više od površnog... komični i satirični uglovi ne uspevaju uvek jer priča nema nikakvu dubinu.“ Treći komentator napominje: „Nije nešto što zahteva pažnju, ali za gledaoce zainteresovane za nežnu razonodu koja delimično osvetljava svet ponašanja pasa, ovo je barem korektno odglumljeno ostvarenje.“