Osobe koje su emotivno zapostavljene kao deca često imaju probleme sa poverenjem i samopouzdanjem
Odrasli iz takvog okruženja skloni su depresiji, anksioznosti, preosetljivosti i toksičnim vezama
Emocionalna podrška, ljubav i briga predstavljaju najvažnije što roditelji mogu pružiti svojoj deci. Zadovoljavanje samo osnovnih fizičkih potreba nije dovoljno - dokazano je da nedostatak emocionalnog angažmana roditelja izaziva brojne psihološke probleme u odraslom dobu.
Mozak deteta najbrže se razvija u prve četiri godine života. Ukoliko dete u tom ključnom periodu bude emocionalno zapostavljeno, to direktno i negativno utiče na njegov nervni sistem. Psiholog Peg Strip ističe da negativna iskustva iz detinjstva ostavljaju dubok trag na celo odraslo doba.
Ovo je sedam karakterističnih obrazaca ponašanja kod osoba koje su se kao deca osećale nevoljeno:
1. Hroničan nedostatak poverenja
Poverenje je temelj svake veze, ali osobe koje su odrastale u nestabilnom okruženju često ne umeju da ga pruže drugima. Česte promene i oscilacije u raspoloženju ne stvaraju sigurnu sredinu za dete. Zbog takvog modela odrastanja, te osobe kasnije imaju ozbiljne poteškoće u sklapanju prijateljstava i uspostavljanju stabilnih partnerskih odnosa.
2. Niska emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost prepoznavanja sopstvenih emocija i upravljanja njima, kao i razumevanje tuđih osećanja. Dete koje ne razume negativne emocije i nije na njih otporno, izuzetno teško će se suočiti sa novim životnim izazovima. S obzirom na to da visoka emocionalna inteligencija drastično poboljšava kvalitet života, rad na njenom razvoju je od presudne važnosti.
3. Zadržavanje u toksičnim vezama
Zašto osobe koje su odrastale u toksičnom okruženju često biraju i ostaju u toksičnim vezama? Odgovor leži u tome što mozak prepoznaje i povezuje poznate obrasce. Ljudi podsvesno traže ono na šta su navikli, čak i kada to nije dobro za njih. Umesto da teže zdravim odnosima, oni ostaju zarobljeni u štetnim i iscrpljujućim relacijama.
4. Nisko samopouzdanje i strah od neuspeha
Nisko samopouzdanje je jedna od najčešćih osobina dece iz zapostavljenog okruženja. Zbog parališućeg straha od neuspeha, ove osobe retko koriste svoj puni potencijal. Zanimljivo je da uzrok ovog problema nije nužno preveliki roditeljski pritisak - i samo zanemarivanje emocionalnih potreba deteta dovoljno je da stvori duboku nesigurnost u odraslom dobu.
5. Sklonost ka depresiji i anksioznosti
Depresija i anksioznost su najčešći mentalni problemi današnjice, a jedan od glavnih okidača je upravo zanemarivanje emocionalnih potreba u detinjstvu. Ključnu ulogu u prevenciji imaju roditelji, koji moraju obezbediti toplu i sigurnu porodičnu atmosferu i na vreme prepoznati prve simptome krize.
6. Ekstremna emocionalna preosetljivost
Osobe koje su odrastale bez ljubavi su emocionalno preosetljive i često shvataju previše lično čak i najbenignije kritike. Ova preosetljivost direktno proističe iz duboke nesigurnosti i osećaja nestabilnosti. Uobičajen dobronamerni savet "nemoj to da shvataš lično" kod njih nema veliku težinu, jer je njihov osećaj sopstvene vrednosti trajno poljuljan.
7. Nesigurnost u međuljudskim odnosima
Odrasli koji u detinjstvu nisu bili voljeni konstantno osećaju nesigurnost u kontaktima s ljudima. To je usko povezano sa nedostatkom poverenja, ali i sa surovom činjenicom da nikada nisu imali bezuslovnu podršku najbližih. Iako pozitivno spoljašnje okruženje, poput vrtića, škole ili prijatelja, može donekle ublažiti ovaj problem, ono najčešće nije dovoljno za samostalno uspostavljanje stabilnih odnosa u kasnijem životu.
