Prva veb-kamera na svetu izmišljena je na Univerzitetu u Kembridžu kako bi naučnici mogli da prate količinu kafe u laboratoriji
Kafa je nekada bila zabranjivana u Evropi kao 'đavolji napitak', ali je papa Kliment VIII promenio tok istorije dajući joj svoj blagoslov
Za većinu nas, jutro ne počinje onog trenutka kada otvorimo oči, već kada iz kuhinje zamiriše prva, sveže skuvana kafa. Bilo da volite domaću (tursku), espreso sa mlekom ili produženi espreso bez šećera, ovaj čarobni napitak je postao naš ultimativni jutarnji ritual i verni saputnik kroz radni dan.
Međutim, iako svake godine u svetu popijemo stotine milijardi šoljica, o kafi zapravo znamo veoma malo. Spremite se da uz jutarnje gutljaje saznate pet neverovatnih činjenica o vašem omiljenom napitku koje sigurno niste znali.
1. Kafa uopšte nije ono što mislite
Iako svuda u svetu koristimo termin „zrno kafe“ (eng. coffee bean), kafa u botaničkom smislu uopšte nije pasulj niti mahunarka. Ono što mi nazivamo zrnom zapravo je koštica crvene bobice koja raste na grmu kafe.
Ovo voće izgledom neverovatno podseća na običnu trešnju i, što je najzanimljivije, potpuno je jestivo i veoma slatko. Kada bobičasti plod sazri i postane jarko crven, on se bere, a mesnati deo se odstranjuje kako bi se došlo do dragocene koštice u sredini. Te koštice se zatim suše, prže i melju – i tako nastaje kafa koju pijemo. Dakle, tehnički gledano, kafa je voćni sok!
2. Najskuplja kafa na svetu se pravi na prilično... bizaran način
Ako mislite da je kafa koju plaćate u kafićima skupa, sačekajte da čujete za Kopi Luwak. Kilogram ove kafe košta između 500 i 1.000 evra, a jedna šoljica u luksuznim svetskim restoranima dostiže cenu od 100 evra. Ipak, način na koji se ona dobija šokira svakoga ko čuje priču prvi put.
U Indoneziji živi mala životinja iz porodice mačaka koja se zove azijska cibetka (lokalno: Luwak). Ona obožava da jede najslađe plodove kafe. Međutim, njeno telo ne može da svari unutrašnju košticu, već je izbacuje kroz digestivni trakt. Tokom boravka u stomaku životinje, kiselina i enzimi prirodno fermentišu zrno, menjajući mu hemijski sastav. Lokalni radnici zatim sakupljaju izmet, detaljno peru zrna, prže ih i tako se dobija kafa koja navodno ima neverovatno bogat ukus, potpuno lišen gorčine.
3. Ko pije najviše kafe?
Kada pomislite na strastvene ljubitelje kafe, pred očima vam je verovatno slika Italijana koji piju brzi espreso s nogu, ili Turaka koji uživaju u gustoj, crnoj kafi. Međutim, statistika kaže nešto sasvim drugo.
Apsolutni šampioni u ispijanju kafe na planeti su Finci! Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu, prosečan stanovnik Finske potroši neverovatnih 12 kilograma kafe godišnje. Kada se to pretvori u šoljice, ispada da prosečan Finac popije između 4 i 5 šoljica dnevno. Stručnjaci smatraju da je tajna u dugim, hladnim i mračnim nordijskim zimama, gde kafa služi kao glavno sredstvo za preživljavanje i podizanje raspoloženja.
4. Nekada je bila proglašena za "đavolji napitak" i zabranjivana
Kafa kroz istoriju nije uvek bila dobrodošla. Kada je u 16. veku prvi put stigla u Evropu, katolički sveštenici su je proglasili sumnjivom i nazvali je „đavoljim napitkom“ jer je dolazila iz islamskih zemalja, a njeno stimulativno dejstvo im je delovalo magijski i opasno.
Stvar je spasao papa Kliment VIII početkom 17. veka. Pre nego što je doneo odluku o zabrani, tražio je da je proba. Toliko mu se dopala da je navodno uzviknuo: "Ovaj đavolji napitak je toliko ukusan da bi bila prava šteta prepustiti ga samo nevernicima!" Papa je blagoslovio kafu, i od tog trenutka njena popularnost u Evropi je eksplodirala.
5. Prva veb-kamera na svetu izmišljena je – zbog lenjosti i kafe
Svi danas koristimo veb-kamere za poslovne sastanke ili razgovore sa porodicom, ali malo ko zna da ova tehnologija duguje svoje postojanje grupi lenjih naučnika i jednom bokalu kafe.
Godine 1991. na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj, grupa istraživača je radila u laboratoriji na drugom spratu, dok se jedini bokal sa kafom nalazio u prizemlju, u takozvanoj Trojanskoj sobi. Naučnici su stalno silazili niz stepenice samo da bi zatekli bokal potpuno prazan, što ih je strašno nerviralo. Kako bi rešili ovaj problem, povezali su malu kameru koja je snimala bokal i slala sliku na njihove računare na tri sekunde. Tako su iz fotelje mogli da vide da li ima kafe pre nego što krenu peške niz stepenice. To je zvanično bila prva funkcionalna veb-kamera u istoriji!
