KRISTIJANIJA POD LUPOM Novi dokumentarac na Beldoksu razbija mitove o NAJČUDNIJEM mestu Evrope

Danski dokumentarac “Slobodni grad Kristijanija” reditelja i koscenariste Karla Frisa Forkhamera prikazuje se u okviru Beldocsa u nedelju u 20.30 h u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kristijanija već više od pola veka predstavlja jedno od najkontroverznijih i najfascinantnijih mesta u Evropi, prostor između utopije i haosa, slobode i konflikta, idealizma i stvarnosti. Upravo tim složenim odnosom prema čuvenom kopenhaškom „slobodnom gradu“ bavi se i ovaj film, koji kroz lično iskustvo autora i svedočenja njegovih stanovnika pokušava da razbije ustaljene predstave i ponudi nijansiraniji pogled na zajednicu koja je decenijama izazivala i divljenje i osporavanje.

U intervju za “Blic” Karl Fris Forkhamera govori o svom odnosu prema Kristijaniji, porodičnoj povezanosti sa tim mestom, izazovima tokom istraživanja i o tome šta ovaj jedinstveni društveni eksperiment predstavlja danas.

Jedan od najjačih aspekata filma jeste to što odbija da romantizuje ili demonizuje Kristijaniju. Da li je pronalaženje te ravnoteže bio vaš najveći izazov?

- Kristijanija je veoma podeljeno mesto i tema u Danskoj. Ljudi je ili mrze ili vole. Ali mnogi je zapravo ne razumeju. Želeo sam da napravim priču koja bi mogla da premosti jaz između različitih mišljenja ljudi o tom mestu. Hteo sam da napravim topao, ali realističan portret, u kojem bi stanovnici slobodnog grada mogli da prepoznaju sebe, ali koji bi istovremeno pozvao i ljude spolja da uđu u priču i sagledaju raspravu o tom mestu iz nijansiranije perspektive.

Vaši roditelji su napustili Kristijaniju baš na dan kada ste se rodili. Koliko je snimanje filma na neki način predstavljalo ponovno povezivanje sa nasleđenom prošlošću?

- Da, veoma! Bilo je kao da istražujem prošlost svojih roditelja. Tamo gde sam odrastao, oni su uvek važili za najneorganizovanije i najhaotičnije ljude. Smatrani su nekom vrstom alternativnih hipika. U Kristijaniji sam otkrio da su ih tamo doživljavali kao prilično ozbiljne ljude, što mi je bilo veoma zabavno da zamislim. Upoznao sam ljude koje su oni poznavali decenijama, a koje ja nisam poznavao. Slušao sam priče o njima, upoznao njihove bivše ljubavnike. Bilo je kao da boravim u njihovom starom životu, koji je izgledao potpuno drugačije od onog u kojem sam ja odrastao.

Da li je tokom produkcije postojao trenutak kada se vaše razumevanje Kristijanije suštinski promenilo?

- Shvatio sam da je to mesto mnogo življe nego što sam mislio. Suština eksperimenta, demokratija zasnovana na konsenzusu, i dalje je bila živa i još uvek predstavlja izazov. Takođe sam postao nostalgičniji prema tom mestu kada sam shvatio da se verovatno nalazim u njegovoj poslednjoj eri u kojoj je još uvek zaista neobično.

Jeste li u arhivama pronašli nešto što vas je potpuno iznenadilo?

- Religiozni kult sudnjeg dana. Mnogo priča, kao i činjenica koliko je mesto bilo dobro dokumentovano - ljudi iznutra su fotografisali, snimali i vodili beleške sa sastanaka. Moje prvo veliko otkriće bila je knjiga zapisnika koja je dokumentovala sve sastanke vezane za nastanak Kristijanije. Nisam mogao da verujem koliko tog materijala ranije nije bilo iskorišćeno.

Kristijanija je nastala iz optimizma sedamdesetih godina. Da li dokumentarac delom vidite i kao priču o propadanju kolektivnih utopija u Evropi?

- Vidim ga kao podsetnik na vreme kada je mlađa generacija još uvek osećala da može da promeni svet. Voleo bih da današnja mlađa generacija oseća isto tako.

Čini se da su mnoga društva danas manje tolerantna prema alternativnim načinima života nego pre nekoliko decenija. Predstavlja li Kristijanija i dalje oblik otpora?

- Mislim da je u svojoj suštini to anarhistički projekat. Ima 900 ljudi, ali 2 000 mišljenja. Da je postojala samo jedna ideologija, verovatno bi se još sedamdesetih pretvorila u sektu. Ali upravo zato što je anarhistička i što sadrži različita mišljenja i ideologije, to se nije dogodilo. Ono što povezuje sva ta mišljenja i ideologije jeste otpor prema spoljašnjem svetu, iz različitih razloga, pa pretpostavljam da to znači da ona zaista predstavlja otpor društvu koje je okružuje. A pošto danska vlada neprestano pokušava da je „normalizuje“, to verovatno znači da ona još uvek nije potpuno normalna.

Šta Kristijanija danas predstavlja za vas: utopiju, kontradikciju, upozorenje ili nešto sasvim drugo?

- Vidim je kao spomenik vremenu kada je nordijska socijalna država bila tolerantnija nego ikad. Vidim je i kao slavljenje, povremeno, naivnog optimizma. Ali i kao nešto što nam govori da su ideali sedamdesetih bili manjkavi, da je idealizam tog vremena imao svoje nedostatke i doveo do mnogih problema. Ipak, taj idealizam i optimizam nisu bili bez vrednosti. Idealizam jeste nesavršen, ali ga ipak morate voleti uprkos njegovim manama.

Kako su stanovnici reagovali na završeni film koji će biti prikazan na Beldocsu?

- Veoma dobro su ga prihvatili. Mnogi zapravo nisu ni poznavali istoriju tog mesta, pa su kroz film učili o sopstvenom „plemenu“. Mnogi su bili ponosni i osećali su smisao u originalnoj ideji tog mesta, velikom demokratskom eksperimentu.