Na Velikoj sceni "Madlenijanuma" večeras (19.30) će premijerno biti izvedena predstava "Senka – Euridika govori" austrijske nobelovke Elfride Jelinek u režiji Ivane Vujić sa Danicom Maksimović i Danicom Ristovski u glavnim ulogama.
- Reč je o pozorišnom komadu koji je dobio Nestorovu nagradu za najbolju dramu na nemačkom jeziku 2016. i koji je prvi put preveden u regionu. Izabrali smo težak i ozbiljan materijal za rad sa temama koje nas interesuju i dodiruju. Svaki komad je veliki izazov i svi smo uvek u životnoj opasnosti, ali to je naša sreća. Pozorište je poput kuge kod Artoa koja nas prosvetljava. Sve što je teško vodi nas tome da postanemo bolji – kaže za „Blic” rediteljka Ivana Vujić.
Polazište komada je mit o Orfeju i Euridici, jedan od najvećih ljubavnih mitova antike, u kojem Orfej uspeva da pesmom dirne bogove podzemlja te oni odluče da mu vrate Euridiku iz mrtvih. Međutim, postavljaju mu uslov da prilikom njenog odvođenja u zemlju živih ne sme da se okreće da je pogleda. On to ipak čini i Euridika ponovo umire, ovoga puta zauvek.
- U suštini mita je da Euridika ne progovara nijednu jedinu reč. Glavni junak je Orfej, i opisana je njegova ljubav, a Euridika je samo neko ko ga prati. I drugi su čitali ovaj mit baveći se više Euridikom. Rilke govori da je ona u svojoj smrti veličanstvena i da je to njena promena i spas. Postoji niz istraživanja zašto ona ne govori i koja je njena pozicija, zašto je skrajnuta sa strane. U ovoj predstavi Euridika je glavni lik. Sada mit promatramo sa druge strane i kroz današnje vreme: kakava je naša Euridika, koji su njeni problemi, šta je njena senka, čega se boji, šta prikriva i kakva je ona? – ističe Vujićeva i potom se nadovezuje:
- Moja Euridika govori kakav je svet. Kako Elfride Jelinek to kaže, „Svet je poput raščupane kose, nema češlja koji bi ga raščešljao”. To govori i o mojoj glavi takođe. Svi me pitaju „Što ti je takva kosa?”, a ja kažem, „Ne mogu da lažem, tako se osećam”.
Priča o Euridici nameće i pitanje položaja žene danas.
- Bez obzira na sva ljudska prava i sve zakone i na jednakost koja je zagarantovana svima, iskušenja globalnog društva su i za ženu kojoj su data prava velika. Susreću se tema jednog savremenog društva koje je okovalo ženu na jedan način svojim trendovima i tema pokušaja oslobađanja. Pitanje je sad, i kod žene i kod muškarca, da li se čovek može zaista prepustiti sobodi i šta je sloboda. Da li je naš najveći događaj smrt, a mi to nikako da priznamo? Da li je to naša najveća promena? Znate da u pravoslavlju smrt nije nikakva tuga, ona je radost odlaska – poručuje rediteljka.
Premda je reč o vrlo izazovnom projektu, veoma složenom po svojoj pozorišnoj formi, bez lica i indikacija, Ivana Vujić naglašava da je svaka predstava najvažnija u životu svakog čoveka koji je uključen u nju.
- Svaka, pa i najmanja predstava, ako se ozbiljno radi, dilatira i menja život ljudi koji na njoj rade, kao što očekujemo i da naša publika u susretu sa delom promeni nešto kod sebe. Suština našeg rada je samoispitivanje, samopromena a onda i stvaranje novog energetskog kola kome će i publika svojom energijom dati novi prostor. Prostor koji ne odgovara prostoru odlaska u samoposluge i vučenja kesa, surove svakodnevice. Postoje i ovakvi, drugačiji prostori, ali čovek nažalost nema vremena da uđe u njih. Mi imamo sreću da u njih stalno ulazimo. Kao kad vidite rudare koji kažu kako vole svoj posao. Mnogi ljudi se čude što bi neko voleo mrak, prašinu, nepoznato, da mu svakog dana život visi o koncu, ali oni ga istinski vole, jer je posebno uzbuđenje kada se spustite u jamu. I posao nas, pozorišnih ljudi, jeste rudraski. I mi vršimo unutrašnju obradu i trudimo se da kopamo što više možemo, da idemo u dubinu. Pitanje je koliko se uspe, koliko se može, to zavisi od vas i raznih oklonosti ali to jeste to. I Elfride Jelinek je isto tako jedan rudar svoje vrste. Osim što piše romane, ona je inovator nemačkog pozorišta, uz Getea, Brehta i Hajnera Milera, sledeća u tom nizu bi sigurno bila Elfride po strukturi svojih drama, po tome što je razbija i prosto pravi jedan tepih od reči, teksta, u kome je čitava ekipa koja radi spremna i obavezna da izreže ono što se njoj dopada. Ona je pisac koji daje potpunu slobodu, ali ta sloboda nimalo nje laka. To su veliki tegovi na plećima – zaključila je Ivana Vujić.
Komad "Senka – Euridika govori" prevela je Jelena Kostić Tomović, zahvaljujući Austrijskom kulturnom forumu koji je otkupio autorska prava. Dramaturg je Slavenka Milovanović, scenograf Kosta Bunuševac, kostimograf Dušica Knežević, koreograf Barbara Milovanov a za scenski govor bila je zadužena dr Ljiljana Mrkić Popović. U ulozi Euridike pojavljuju se Danica Ristovski i Danica Maksimović, dok Kosta Bunuševac tumači Orfeja. U ulozi hora Euridika su balerine sa odseka savremenog baleta, u klasi profesorke Isidore Stanišić iz baletske škole „Lujo Davičo” i glumice Lidija Cvetić i Tamara Radovanović. Na violi svira Gorjana Stoiljković. Komad je rađen u koprodukciji sa Fakultetom dramskih umetnosti iz Beograda. Prva repriza je 28. 10. u 19:30h.
