Svi ovi svetski hitovi POTIČU SA ISTOG FESTIVALA! "Rodno mesto" MUZIKE KOJU OBOŽAVAJU GENERACIJE

Svakog dana ove nedelje u „Jutro na Blic“ – jutarnjem programu Blic TV naš reporter Uroš Milovanović javlja se uživo iz San Rema i donosi vam atmosferu sa ulica grada, prve utiske publike i najnovije informacije o tome kako teče izbor italijanskog predstavnika za ovogodišnju Evroviziju u Beču. Dok Uroš prati aktuelna dešavanja i puls ovogodišnjeg festivala, mi se u nastavku osvrćemo na najupečatljivije pesme sa italijanskog izbora za Evroviziju.

Na pop-kulturnoj mapi postoji jedno mesto koje je istovremeno glamurozno, bezvremeno i uzbudljivo, koje je izrodilo desetine snažnih, stadionskih hitova.

Sanremo je pozornica na kojoj se prvi put čuje melodija koja će sutra živeti na radiju, u kafanama, na svadbama, u filmovima, i u vašoj glavi, bez pitanja i bez dozvole. Nekad je to šlager koji uđe pod kožu na prvo slušanje, nekad balada koja vas sačeka tačno kad vam treba, a nekad refren koji znaju i oni koji ne znaju reč italijanskog. Hitovi Sanremo festivala su pesme koje odolevaju vremenu, raznim ukusima i zahtevima muzičke industrije i publike.

Danas idemo tragom najvećih “begunaca” sa Sanrema: pesama koje su rođene pod reflektorima jedne italijanske scene, a zatim su prešle granice, pronele se svetom i postale generacijski hitovi.

Domenico Modugno je „Volare (Nel blu, dipinto di blu)” prvi put izveo na Sanremu 1958. i pobedio, a iste godine je sa njom osvojio treće mesto na Evroviziji i srca evropske publike. Iste godine dešava se svetski proboj: „Volare” je u SAD stigla do 1. mesta na Billboard Hot 100 (ukupno pet nedelja, neuzastopno) i proglašena je Billboardovim singlom godine, što je retkost za pesme na italijanskom jeziku. Sledeće godine, na prvim Grammy nagradama, osvaja i Record of the Year i Song of the Year, što je istorijski presedan koji se i danas prepričava. Uz desetine obrada i verzija na raznim jezicima, prepeve Sinatre i Ele Ficdžerald, pesma je postala globalni evergreen: procenjuje se da se do sada prodalo preko 18 miliona primeraka kada se saberu sve verzije.

Tekstopisac Franco Migliacci pio je vino dok je čekao Modugna kako bi otišli na more, i zaspao. Dok se rasanjivao, gledao je živopisne, plavetne Šagalove reprodukcije, i dobio inspiraciju za pesmu o čoveku koji je sanjao kako se obojio u plavo i poleteo nebom. Tako je napisana „Volare”.

Šesnaestogodišnja Gigliola Cinquetti je sa „Non ho l’età” pobedila na Sanremu 1964, a zatim je istom pesmom donela Italiji prvu pobedu na Eurovision Song Contest i preko noći postala evropska senzacija. Pesma je imala i vrlo konkretan proboj izvan Italije: provela je 17 nedelja na UK singl-listi (što je tada bilo izuzetno za pesmu na italijanskom), a navodi se i prodaja od preko tri miliona primeraka. Ovo je nežna, nevina balada o devojci koja kaže da je “još prerano” za ljubav; dirljiva iskrenost učinila je pesmu univerzalnom, i ostala je upamćena kao jedan od najprepoznatljivijih, voljenih evrovizijskih klasika.

„Sarà perché ti amo” grupe Ricchi e Poveri je refren koji se peva na terasama, svadbama i stadionima, kao da je oduvek tu, ali na Sanremu je 1981. završila tek peta. Ipak, ubrzo se popela na 1. mesto u Italiji, a zatim i na vrhove top-lista u Francuskoj i Španiji, dovoljno da postane međunarodni hit.

Pesma je o onoj slatkoj konfuziji kad vas ljubav preplavi, emocije se intentziviraju, hoćete da nekoga privučete bliže, i odjednom sve zvuči kao proleće. Pesma danas ima i novu mladost: pesma je poslednjih godina doživela veliki “revival”, od stadiona AC Milan do après-ski atmosfere, uz milione strimova na Spotify-ju. “Che confusione…” je refren koji se, kad jednom krene, teško zaustavlja.

U novijem izgledu Sanrema, gde žive van televizijskog prenosa, Sanremo se predstavlja hitovima koji su eksplodirali izvan italijanskog tržišta kroz striming i Evroviziju.

Al Bana i Romine Power su sa pesmom „Felicità” ‘82. osvojili drugo mesto na Sanremu, ali ona je vrlo brzo izašla “iz sale” i postala veliki međunarodni hit. Njen šarm je u jednostavnosti: naslov bukvalno znači “sreća”, a tekst je pravi katalog malih svakodnevnih radosti: držanje za ruke, čaša vina, sendvič, bliskost, udoban jastuk, mesec i plaža. Spot za ovu pesmu snimljen je u Lenjingradu, i pesma je bila izuzetno voljena i popularna u Sovjetskom Savezu i po istočnoj Evropi, gde je italijanski pop tih godina imao masovnu publiku.

Toto Cutugno je „L’Italiano” napisao kao toplu, duhovitu razglednicu Italije, mozaik od sitnih, svakodnevnih detalja i prepoznatljivih klišea: Toto je ponosan na špagete al dente, partizana predsednika, kafu ristretto, pa i Seicento u kvaru: sve je to Italija koju voli i na koju je ponosan. Na Sanremu je 1983. godine bila peta, ali ubrzo je postala njegova najpoznatija pesma: u velikom delu Evrope išla je do vrha top-lista, i postala je svojevrsna himna italijanske dijaspore. Sedam godina kasnije, Cutugno je na Evroviziji pobedio sa pesmom „Insieme: 1992”; iako popularna, ova pesma je ostala u senci njegove prve pesme sa Sanrema, kojoj se i danas radujemo kada je čujemo na radiju.

U toj „večnoj” kategoriji je i Laura Pausini sa „La solitudine”. Pausini je 1993. došla kao novo ime, pobedila i postala glas koji će se slušati širom sveta. „La solitudine” zvučala je kao dnevnik jedne nesrećne ljubavi: Marco odlazi, stan ostaje tih, a ona pokušava da se navikne na prazninu. U Italiji je brzo postala veliki hit, i penje se na vrhove evropskih top-lista. Španska verzija „La soledad” otvara joj vrata ka novoj publici i potvrđuje da „La solitudine” nije bila samo debi, već početak karijere koja će prerasti okvire jedne zemlje.

Znatno drugačija, setna balada „Con te partirò” Andree Bocellija je 1995. bila tek četvrta. Ipak, niko nije uspeo da ospori njenu veličanstvenost i filmski karakter koji ne zastareva, i postaje univerzalna himna oproštaja i snažnih, emotivnih trenutaka. Pesma je ubrzo postala svetski fenomen zahvaljujući duetu sa Sarom Brajtmen; „Time to Say Goodbye” snimljen je 1996. za oproštajni meč nemačkog boksera Henry Maske, koji je pratio auditorijum od preko 21 milion gledalaca. Od tog trenutka pesma osvaja planetu: duet je bio #1 u Nemačkoj i oborio tadašnje prodajne rekorde (preko 2,75 miliona prodatih primeraka), a u Velikoj Britaniji stigao do 2. mesta, retka putanja za numeru koja dolazi iz “klasičnog” sveta.

Mahmood-ova „Soldi” iz 2019. bila je prva na Sanremu i druga na Evroviziji, i primer kako jedna vrlo intimna priča (porodica, odsutan otac, emocije i gorak osećaj distance), zvuči potpuno globalno: moderan, “oštriji” ritam, prepoznatljivo pljeskanje koje nosi celu pesmu i refren koji se pamti iz prve.

„Soldi” je dve godine bila najstrimovanija evrovizijska pesma na Spotify-ju: TIME je tada beležio da je pesma već bila strimovana preko 100 miliona puta i da je dobijala platinast status u više zemalja. Čula se u klubovima, na TikToku i na evropskim radio-stanicama. Vreme će pokazati da li će i ova nova pesma dobiti patinu i zadržati kultni status svojih uspešnih, starijih prethodnica.

Pratite jutarnji program Blic TV - ,,Jutro na Blic” sa Majom Nikolić i Danilom Mašojevićem i uključenja Blic TV reportera Uroša Milovanovića direktno sa ulica Sanrema.