Retkost je da se govori državnika pretoče u pesme, a još ređe da pesma koja se zove „Rat“ postane planetarni hit. Posebno da to bude pesma moćnog poete i izvođača, čije se pesme izvode širom sveta, generacijama posle njegove smrti. Uistinu živimo dokle god nas se sećaju, a pesnici, umetnici i muzičari su tu povlašćeni da žive večno, baš kao što je zapisano u Svetom Pismu (Psalm 87:7,147:1,100:2), pa i vladari čija se mudrost pretoči u pesmu.
Ovakvi istorijski i kulturološki retki događaji naravno, nikada ne počinju slučajno. Davne 1963. „brat u fudbalu“ jamajkanski najslavniji fudbaler Alen Kol (eng. Alan „Skill“ Colle) pokazao je pamflet prijatelju Robertu Nesta (Bob) Marliju. Prošlo je desetak godina da bi jedan od svetski najpoznatijih albuma „Vibracija Rastamena“ (engl. Rastaman Vibration) davne 1976. ugledao svetlo dana, sa poetskom obradom govora Hajla Selasija.
Na prvi pogled, između vladara Etiopije Hajle Selasija i ikone rege muzike, Boba Marlija, nema nikakve očigledne veze. Srednje i starije generacije se sećaju šaljivog hita „Zabranjenog pušenja“ o „caru Afrike i Azije“ a njihovi roditelji se sećaju ekscentričnog vladara koji je bacao zlatne kovanice sa svojim likom i imao ulicu u blizini Slavije. Pamtimo ga kao bliskog prijatelja maršala Tita, mudrog vladara jedine nepokorene afričke nacije, kao jednog od osnivača Pokreta Nesvrstanih i Organizacije Afričkog jedinstva, modernizatora Etiopije koji je ukinuo ropstvo, ali i oslobodioca od fašizma već 1941. godine dok je Evropa bila u plamenu. Danas u Beogradu ponosno stoji platan koji je posadio Selasije, u Parku mira nasuprot TC Ušće, kao i mnogi veliki državnici koji su posetili Beograd, i SFRJ. Nažalost u popularnoj istoriografiji Selasija pamte po neslavnom kraju usled velike gladi i posledične studentske pobune i komunističke revolucije, koja je Etiopiju gurnula u komunističku diktaturu, koja je slično nama, trajala sve do 2000. godine. Iz ove tragedije je nastao mit o mršavom i izgladnelom Etiopljaninu, iako je reč o staroj i slavnoj civilizaciji, koja poseduje najobimniji i originalni kanon Biblije. Njegovom porukom, likom, delom i vezom sa dinastijom kralja Solomona inspirisana je i nova, rastafarijanska vera, što ga svrstava među retke ljude koji su i za života (pa i posle) obožavani kao „Isus koji se vratio“.
Kada je pesma „Rat“ predstavljena svetu, originalni inspirator i najpoznatiji fudbaler Jamajke kaže „osećao sam je veoma snažno, zbog izjave Hajla Selasija koju sadrži. To je bio prvi put da se (u komercijalnoj muzici) može čuti takva izjava“. Ona promoviše „duhovni rat“ – koji uključuje stalnu i fizičku borbu za bolji svet, gotovo izgradnju Božijeg carstva na Zemlji.
U punoj sali Ujedinjenih nacija, Nju Jork, 4. oktobra 1963. godine Hajle Selasije je trebalo da se obrati skupu povodom aktuelnih globalnih pitanja razoružavanja, zabrane nuklearnog oružja, ukidanja sistemskog rasizma i kolonijalizma i eksploatacije širom afričkog kontinenta.
U 27. pasusu Selasije je „po pitanju rasne diskriminacije“ svetu predao bitnu lekciju – „da dok promisao koja jednu rasu drži nadmoćnijom, a drugu niže vrednosti ne bude konačno i potpuno diskreditovana i napuštena – dok ne ukinemo da postoje građani prvog i drugog reda bilo koje nacije, i dok boja ljudske kože ne bude imala isti značaj koliko i boja očiju“ – do tog dana će trajati taj duhovni rat. Skriveni deo poruke je da svaka podeljenost izaziva otpor, a degradacija i dehumanizacija vode jedinstvu i padu onih koji misle da su nadmoćni, jer su malo brojniji i lošiji ljudi. Dalje je mudri vladar poručio da do tog dana neće biti trajnog mira, ni vladavine morala u svetu. Pomenuo je, kao primer, da treba ukinuti nesrećne režime koji drže pod ljudskim okovima braću u Angoli, Mozambiku (portugalski kolonizatori) i Južnoj Africi (aparthejd).
Poruka je moćna, jasna i vredna koliko i njegov čuveni govor Ligi Naroda 1936. pred Drugi svetski rat, u kome je Selasije na nemar Francuske i Engleske, pa i tadašnje međunarodne zajednice, da pomognu borbu protiv fašizma (i praktično obesmisle ovu preteču Ujedinjenih nacija) na kraju proročki kratko odgovorio „danas mi, sutra će (žrtve fašizma) biti vaše nacije“.
Pored otpora rasizmu i kolonijalizmu, poruka „Rata“ usmerena je na izgradnju „nove rase“ ili bolje rečeno – nove, bolje verzije čovečanstva – predrasude, maliciozni i nehumani lični interesi treba da budu zamenjeni razumevanjem, tolerancijom i dobrom voljom. I dok svi Afrikanci ne budu stajali i govorili kao slobodna bića, jednaka u očima svih ljudi kao što su u očima Tvorca, do tog dana Afrika neće znati mir. Mi Afrikanci ćemo se boriti ako bude neophodno, i znamo da ćemo pobediti jer smo uvereni u pobedu Dobra nad Zlim.
Iako je poruka orijentisana na probleme Afrike, ona je i univerzalna. U njoj se mogu pronaći svi potlačeni po bilo kom osnovu, bilo gde u svetu. Tako je 1976. kada je Marli izdao ovaj album, jasno stavljena u kontekst ratova političkih bandi u predizbornoj kampanji, usled koje je Marli održao čuveni koncert „Osmehni se Jamajko“, posle koga je ranjen u atentatu. U tom smislu je ova pesma odigrala i veliki značaj u životu Roberta (Boba) Marlija, što je verodostojno prikazano u nedavnom hit igranom filmu.
Album „Vibracija Rastamana“ postao je globalno uspešan i afirmisan, prvi je rege album koji se probio među prvih deset hitova na engleskim top listama, a označio je i prvi globalni upliv regea kao svetski popularne muzike. Album je prodat u preko 3 miliona primeraka, a sama pesma „Rat“ i danas na na platformi Spotify ima 63,8 miliona pregleda, na platformi You Tube preko 50 miliona pregleda, iako platforme ne oslikavaju koliko je radijski puštana, svirana i izvođena pre digitalnih platformi. Međutim, on ima i posebno značenje za izvođača. Na omotu albuma on hrabro potvrđuje pripadnost jednom od ogranaka rastafarijanizma „12 plemena Izrailja“ citatom iz Geneze 49. Od 2018. godine agencija OUN „UNESCO“ je uvrstio rege muziku na listu kulturne baštine sveta, što zaokružuje proces koji je započet „Vibracijom Rastamena“
Moćna poruka pobede Dobra nad Zlim odzvanja i danas – na tradicionalnim obeležavanjima Marlijevog rođendana („Marlidan“) koji se kod nas tradicionalno obeležava sjajnim izvođenjem njegovih pesama od strane benda „Soulcraft“, na brojnim rege festivalima poput već tradicionalnog Natural Mystic festivala u Gornjem Milanovcu, i na usnama svakog poklonika rege muzike.
Vojin Vidanović aka Ras Voja
