Nakon otkrića da je reč o pravom Moneu, mnogi su obrisali komentare
Eksperiment je pokazao da ljudi više veruju etiketama i kontekstu nego sopstvenoj percepciji umetnosti
Korisnici mreže X nedavno su sa velikim samopouzdanjem komentarisali navodnu AI kopiju slike Kloda Monea, ismevajući kompoziciju, boje i, kako su navodili, "očigledne nedostatke" veštačke inteligencije. Problem je bio u tome što pred njima nije bio generisan AI rad već originalna slika francuskog impresioniste "Lokvanji". Neko je samo poželeo da se našali sprovodeći socijalni eksperiment i, naravno, uživao u komentarima "stručnjaka".
Naime, post koji je ubrzo postao viralan pokrenuo je anonimni konceptualni umetnik poznat pod pseudonimom SHL0MS. Objavio je deo autentične Moneove slike iz serije "Lokvanji", nastale oko 1915. godine i danas izložene u muzeju u Minhenu.
Uz sliku je napisao: "Upravo sam pomoću AI generisao sliku u stilu Kloda Monea. Opišite što detaljnije po čemu je lošija od pravog Moneovog rada."
Da bi delovalo što uverljivije, objavi je dodao i službenu oznaku da je sadržaj "urađen pomoću AI".
"Nema dubinu, zelena boja neusklađena..."
Komentatori su brzo počeli da seciraju navodne manjkavosti na slici. Neki su tvrdili da kompozicija nema dubinu, drugi da su nijanse zelene boje "neusklađene", dok su pojedini kucali prave eseje o tome zašto AI ne može dostići nivo prave umetnosti. Jedan se raspisao tvrdeći da slika izgleda kao "haotična AI kaša" i da "nije ni blizu pravom Moneu".
Nakon što je otkriveno da je reč o autentičnom delu slavnog impresionista, mnogi su obrisali svoje komentare, ali mnogi su čitajući sve to uradili i skrinšot pa su zapisi ostali.
Ima i ko se razume
Među korisnicima mreže bilo je i onih koji su odmah posumnjali u tu priču. Slikar Kendrik Ton istakao je da potezi četkicom i struktura slike deluju uverljivo te da rad podseća na Moneova kasnija dela. I istoričar umetnosti A. V. Maračini napisao je: "Ovo je detalj pravog kasnog Monea. Potezi četkicom gotovo su identični njegovim drugim radovima."
Ovaj eksperiment je otvorio pitanje odnosa publike prema veštačkoj inteligenciji te načina na koji oznake i kontekst utiču na percepciju umetnosti, piše Tportal.hr.
"Ljudi nisu gledali sliku, već AI oznaku"
Istraživanja poslednjih godina pokazuju da ljudi često drukčije procenjuju isto umetničko delo u zavisnosti od toga da li misle da ga je stvorio čovek ili veštačka inteligencija. Publika sve češće procenjuje sadržaj prema etiketi i očekivanjima, a ne prema onome što stvarno vidi. "Ljudi nisu gledali sliku. Gledali su oznaku da je generisano pomoću AI", zaključio je jedan korisnik mreže X.
Nedavno je i istraživač veštačke inteligencije Vivijen Ming upozorila da se veliki deo straha od AI zapravo svodi na nepoverenje prema ljudima i načinu na koji koriste tehnologiju. "Većina naših strahova od veštačke inteligencije zapravo su strahovi drugih ljudi", rekla je Ming.
