Film 'Franc' rediteljke Agnješke Holand prikazuje život i unutrašnji svet Franca Kafke, jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka.
Radnja obuhvata Kafkin život od detinjstva u Pragu, preko složenih porodičnih i emotivnih odnosa, do njegove smrti 1924. godine.
Od renomirane i iskusne rediteljke Agnješke Holand ove nedelje u domaće bisokope stiže dinamična i pažnje vredna biografija posvećena jednom od najuticajnijih pisaca potonjeg veka, Francu Kafki.
Film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Torontu gde je privukao pažnju publike i kritike, a Holnadova ističe da je Kafkom bila očarana još u svojim srednjoškolskim danima, što je odredilo i njeno dalje studiranje u Pragu.
Ceo život slavnog pisca u jednom ostvarenju
Od detinjstva, pa do same smrti, film "Franc" prepliće događaje iz života češkog pisca donoseći njegov složen unutrašnji svet ispunjen preispitivanjima, nemirima i svakodnevnim strahovima
Radnja obuhvata Kafkin život od najranijih dana u Pragu, preko odnosa sa autoritativnim ocem i nedovršenih emotivnih veza, pa sve do njegovih poslednjih dana, kada je u četrdesetoj godinu 1924. godine preminuo.
Neproslavljen za vreme svoga života, autorka o Kafki donosi verodostojne biografske segmente prožimajući ih vešto sa čuvenim piščevim delima Proces, Metamorfoza, Amerika...
Više od "konvencionalne" biografije
Svetski mediji navode da Holandova pristupa biografiji na nekonvencionalan način, tako Screen Daily piše da je reč o kombinovanju prepoznatljivih elemenata klasične biografije sa stilskim iskoracima koji razbijaju linearnu naraciju i približavaju film samoj prirodi Kafkinog pisanja.
The Hollywood Reporter takođe naglašava da film „nije konvencionalna biografija“, već da je postavljen kao podeljena celina koja odražava „rascepkani i enigmatični karakter Kafkinog života i proze.
Prepoznatljiva po filmovima koji se bave složenim istorijskim temama, kao i ličnim pričama, za potrebe produkcije filma "Franc", rediteljka je navela da se sa ovom filmskom pričom vratila jednoj od svojih dugogodišnjih fascinacija.
Kafka je postao poput brata kojem se divi.
"Njegov naizgled monoton život bez avantura, njegova introvertna vizija sveta puna crnog i bolnog humora, doslednost sa kojom je spajao književnost i život, kao i hrabrost u gotovo proročkom pogledu na svet, sve je to podsticalo moju neprestanu fascinacijum"
Početkom devedesetih Agnješka Holand nominovana je za nagradu Oskarza za svoj film "Evropa Evropa", a njen poslednji naslov "Zelena granica" ovenčan je sa sedam nagarda na filmskom festivalu u Veneciji, od kojih i specijalnom nagradom žirija.
Na ostavrenju "Franc" temeljno je rađeno godinama, a ovenčao ga je mladi glumac Idan Vajs.
Film će se naći u svim bioskopima od četvrtka, 26. marta.