Svi filmovi naglašavaju vizuelnu raskoš i stil, stvarajući jedinstveno iskustvo za gledaoce željne intrigantne i mračne atmosfere
Film Darija Arđenta je horor klasik sa jakim koloritom i nadrealnom pričom o baletskoj akademiji
Vikend je, i ako ste umorni od posla i glava vam je puna problema, za relaksaciju, ali i kao beg od stvarnosti preporučujemo tri filma koja nemaju komplikovane zaplete već više vizuelno zaokupljaju čula.
Ove filmove najbolje je gledati u kasne noćne sate zbog vizuelnih efekata, intrigantne radnje i mračne atmosfere. Majstorije filmskih provokatora Kronenberga, Noea i Arđenta svakako vas neće ostaviti ravnodušnim i držaće pažnju od početka do kraja. Vaše je samo da izaberete.
"Crash" (1996)
Ovaj provokativni erotski triler Dejvida Kronenberga prati grupu ljudi koje najviše uzbuđuju situacije opasne po život, u kojima miris benzina i sjaj metala postaju neodoljivo zavodljivi. Kad se svojevremeno pojavio u bioskopima, film je izazvao ogromne kontroverze, a u više zemalja, uključujući Englesku, bilo je predloga da bude zabranjen.
Ipak, film u kojem igraju Džejms Spejder i Holi Hanter predstavlja fascinantno promišljanje o krajnjoj potrazi za ispunjenjem i o tome dokle su neki ljudi spremni da idu kako bi dobili ono što žele, ma koliko njihove želje bile perverzne. Veći deo radnje odvija se pod okriljem noći, dok svetla velegrada obasjavaju opasne i nepromišljene vožnje, pa je „Crash“ najbolje gledati kasno uveče, kada njegova mračna atmosfera i tabu erotika Kronenbergovog remek-dela dolaze do punog izražaja.
"Climax" (2018)
Film za kasne noćne sate traži upečatljive vizuelne efekte, pa je bilo neizbežno da se na ovoj listi nađe delo Gaspara Noea, čiji su filmovi prepoznatljivi po intenzivnoj, neonima obojenoj estetici koja podseća na stil Darija Arđenta.
Sa dugim, neprekinutim kadrovima koji klize od jednog do drugog lika dok se sve oko njih raspada, u atmosferi ispunjenoj paranojom i potpunim gubitkom kontrole, film se pretvara u pravu košmarnu viziju. Uvodna plesna scena posebno je hipnotišuća i sama po sebi predstavlja savršen razlog da „Climax“ pogledate kasno uveče, kada želite da se prepustite vrtlogu boja, ritma i pokreta. Rezultat je gotovo halucinantno filmsko iskustvo.
"Suspiria" (1977)
„Suspiria“ je horor klasik koji jednostavno ne sme da izostane sa ovakve liste. Sa hipnotišućom paletom jarkih crvenih i plavih tonova, nadrealno remek-delo Darija Arđenta, smešteno u svet baleta, kao stvoreno je za kasnovečernje gledanje. Već od prvih scena film šokira nizom misterioznih ubistava okupanih jarko crvenom veštačkom krvlju, a Arđento do samog kraja ne spušta intenzitet.
Kako se pred očima Suzi Banion odvijaju sve jeziviji događaji, ona otkriva da je prestižna baletska akademija koju pohađa zapravo leglo veštica. Arđento tu priču donosi uz neverovatnu vizuelnu raskoš i prepoznatljiv autorski stil. Ako biste slučajno zadremali na kauču u toku gledanja ovog filma, vrlo je moguće da biste sanjali gotovo jednako neobične i očaravajuće snove kao što je i ovo ostvarenje.
