TAJNA NAJVEĆEG JUGOSLOVENSKOG TV EKSPERIMENTA: Spojili su Batu, Borisa, Burduša i Dudeka u istu seriju, a onda je zauvek zaključali u mrak (VIDEO)

Da je nekim čudom preživela tektonske poremećaje devedesetih, serija "Neuništivi" danas bi verovatno imala status televizijskog mita. Godine 1990, RTV Zagreb je povukao potez koji bi u današnjoj eri striming platformi bio ravan spajanju najvećih holivudskih franšiza. U istom kadru, u istoj bolničkoj sobi, našli su se Roko Prč, Dudek, Burduš i Bulidža. Ovo je priča o najambicioznijem, a najbrže zaboravljenom televizijskom projektu bivše države.

Ideja je bila koliko jednostavna, toliko i producentski genijalna. Scenario, koji je potpisao iskusni tim, smestio je četvoricu verovatno najpopularnijih televizijskih junaka sedamdesetih godina u Krapinske Toplice. Tamo su, opterećeni godinama, reumatizmom i starim navikama, došli na rehabilitaciju.

Radni naslov serije je bio “Hokejaši”, aludirajući na glavne junake koji su već bili u godinama i koristili štapove.

Televizijski eksperiment bez presedana

Pred kamere su stali giganti glumišta, reprizirajući uloge koje su ih obeležile za ceo život. Boris Dvornik ponovo je obukao kožu dalmatinskog galeba Roka Prča iz "Našeg malog mista". Martin Sagner je doneo naivnu dobrotu podravskog Dudeka iz "Gruntovčana". Jovan Janićijević Janaćko još jednom je oživeo kafanskog svirača Burduša iz "Muzikanata", dok je Velimir Bata Živojinović zagrmeo kao šumadijski seljak Bulidža iz "Građana sela Luga".

Gledaoci su dobili sudar četiri potpuno različita mentaliteta, dijalekta i životne filozofije. Hemija između ovih bardova glumišta bila je opipljiva, a humor se gradio na njihovim kulturološkim razlikama koje su, u tom trenutku, još uvek izazivale isključivo dobronameran smeh. Uz glavnu četvorku, pred kamerama su se našle i glumačke veličine poput Ružice Sokić, Zdravke Krstulović i Mije Begović, što je dodatno pojačalo težinu celog projekta.

Sudar sa realnošću i ekspresni put u zaborav

Iako je serija imala sve predispozicije da obori rekorde gledanosti, njen tajming pokazao se kao fatalan. "Neuništivi" su snimani i emitovani u jesen 1990. godine. U vazduhu se već uveliko osećao miris baruta, prve političke tenzije su preoblikovale svakodnevicu, a televizijski program ubrzo je postao poligon za informativne bitke, a ne za humor.

Ono što je do juče bio obavezan porodični program i simbol zajedništva, preko noći je postalo anahrono, a za tadašnja politička rukovodstva i potpuno neprihvatljivo. Serija koja je slavila različitosti kroz satiru brzo je sklonjena sa programa. "Neuništivi" su prebačeni u mračne televizijske bunkere, pre nego što je publika uopšte stigla da se veže za nove avanture starih heroja.

Plejada velikana ispred i iza kamere

Da bi ovakav projekat uopšte bio moguć, RTV Zagreb je morao da okupi svojevrsnu "reprezentaciju" najboljih televizijskih pisaca tog doba. Scenario su zajednički kreirali autori originalnih kultnih serija: Miljenko Smoje, Živorad Žika Lazić, Mladen Kerstner, Pajo Kanižaj i Vladimir Tadej, koji je preuzeo i rediteljsku palicu.

Pored udarne muške četvorke, kroz osam snimljenih epizoda prodefilovala je impresivna glumačka ekipa, sa posebnim akcentom na maestralne glumice koje su reprizirale svoje legendarne uloge. Zdravka Krstulović je ponovo zaigrala Anđu Vlajinu iz "Našeg malog mista", Smiljka Bencet se vratila kao prepoznatljiva Regica iz "Gruntovčana", dok su Ružica Sokić (Ilinka) i Nada Blam (Rajka) dodatno pojačale već vrhunsku postavu.

U seriji je briljirao i Relja Bašić kao direktor Krapinskih Toplica, drug Grgeč, a kadar su delili i doajeni poput Antuna Nalisa, Semke Sokolović-Bertok, Vide Jerman, Kostadinke Velkovske i Ksenije Marinković. Da bi ovaj televizijski "krosover" bio apsolutno potpun, kao specijalni gosti u seriji su se pojavile i prave pop-kulturne ikone tog vremena – legendarni voditelj Oliver Mlakar i čuveni muzičar Krunoslav Kićo Slabinac, dajući celom formatu onaj završni, prepoznatljivi šmek zlatnog doba televizije.

Gledanost u senci istorijskih previranja

Kada je reč o prijemu kod publike i gledanosti, sudbina "Neuništivih" predstavlja jedinstven televizijski presedan. Serija je premijerno emitovana od 15. septembra do 3. novembra 1990. godine. Iako je sam koncept spajanja ovih likova u startu garantovao milionski auditorijum – s obzirom na to da su njihove matične serije godinama pre toga bukvalno praznile ulice širom Jugoslavije – tačni procenti gledanosti ostali su u senci nadolazećeg rata i prvih višestranačkih izbora. U jesen 1990. godine, pažnja gledalaca se drastično i ubrzano preusmeravala sa igranog programa na informativne emisije. Zbog toga serija nikada nije doživela potpunu komercijalnu valorizaciju kakvu je produkcijski zaslužila. Odmah nakon emitovanja poslednje, osme epizode pod nazivom "Rastanak posebne vrste", televizijsko rukovodstvo je ocenilo sadržaj kao "nepoćudan", čime je serija trajno zaključana u arhivu, ostavši bez ijedne jedine reprize u narednim decenijama.

Biser koji čeka novu valorizaciju

Danas, više od trideset godina kasnije, ova serija predstavlja mnogo više od puke humorističke epizode. Ona je televizijski artefakt, poslednji zajednički kadar jedne kinematografije pre nego što su se zavese trajno spustile. U vremenu kada se "krosoveri" smatraju vrhuncem televizijske produkcije i za koje se izdvajaju stotine miliona dolara, "Neuništivi" ostaju skriveni dragulj koji podseća na to kakve su vizije imali domaći producenti mnogo pre modernih trendova.