Žanr se menjao kroz vreme i danas se žene-autorke i žensko čitateljstvo smatraju važnim akterima ovog fenomena.
Kritičari upozoravaju da stalno predstavljanje žena kao žrtava može doprineti normalizaciji nasilja nad njima.
Devet od deset najprodavanijih romana u mekom povezu u Velikoj Britaniji ove sedmice ima jednu zajedničku osobinu – u svakom od njih ubijena je žena! Na pitanje šta je razlog ovakvog trenda i koji pol čita ovaj žanr, odgovarali su kritičari, pisci i kriminolozi.
Na listi bestselera "The Sunday Timesa" nalaze se „The Secret of Secrets“, „The Divorce“, „The Names“, „The Family Friend“, „The Widow“, „The Impossible Fortune“, „The Man with the Mark“, „The Wife of My Husband“ i „The Boleyn Traitor“.
Iako se kreću od istorijske fikcije, preko domaćeg noara do policijskih trilera, svi ovi romani u središte radnje stavljaju smrt najmanje jednog ženskog lika. Jedini izuzetak je „The Correspondent“, roman o umetnosti pisanja pisama.
"Šta se ovde dešava?“
Na ovaj obrazac na Instagramu je ukazala spisateljica Vendi Džouns, koja je napisala:
„Dakle, 84 odsto knjiga koje su ljudi kupili i pročitali u Velikoj Britaniji ove nedelje uključuje ženu koja je ubijena radi zabave. Šta se ovde dešava?“
Iako koncentracija trenutno najpopularnijih romana o femicidu deluje upadljivo, to nije nova pojava u književnosti. Još od gotičkih trilera Dafne di Morije do psiholoških trilera Džilijan Flin, motiv ubijene žene jedan je od najdugovečnijih obrazaca u fikciji, piše Gardijan.
Roman „Gone Girl“, koji je Džilijan Flin objavila 2012. godine, doprineo je tome da priče o ubijenim ili ugroženim ženama postanu jedan od komercijalno najuspešnijih književnih žanrova. Nakon njegovog uspeha izdavači su godinama tragali za sledećim velikim „girl“ trilerom.
Zašto žene čitaju teme o femicidu
Ali zašto se komercijalna književnost neprestano vraća istoj priči?
Kritičari smatraju da stalno predstavljanje žena kao žrtava može doprineti normalizaciji nasilja nad njima. S druge strane, paradoks ovog žanra jeste to što su upravo žene njegova najbrojnija publika, a pojedini autori smatraju da je njegova privlačnost u tome što čitaocima pomaže da se nose sa strahovima iz stvarnog života.
"Snažan feministički čin“
Autorka krimi romana Mel Makgrat napisala je da se žanr ipak promenio u odnosu na vreme pisaca poput Rejmonda Čendlera i Mikija Spelejna, koji su žene najčešće ubijali kako bi muškarci koji istražuju njihove smrti mogli da budu heroji.
„Čitanje krimi-romana koje su napisale žene i dalje je snažan feministički čin“, smatra ona.
Spisateljica i književna kritičarka Laura Vilson objašnjava da je domaći noar trenutno popularan zato što odražava „veoma stvarne strahove“.
„Žene koje postanu žrtve ubistva mnogo češće stradaju od ruke ljudi koje poznaju – partnera ili članova porodice – nego muškarci, koje češće ubiju potpuni stranci“, kaže Vilson.
„Svako istraživanje književne industrije pokazuje da žene čine većinu kupaca krimi književnosti.“
Kriminolog: "Uče da se zaštite"
Američki kriminolog Skot Bon, autor knjige „Why We Love Serial Killers“, kaže da su mu mnoge žene priznale da slušaju podkaste i gledaju dokumentarce o stvarnim zločinima kako bi naučile „kako da se zaštite od napada nepoznatih osoba“, ali i „kako da prepoznaju upozoravajuće znake sociopatskog ponašanja“ kod potencijalno opasnih muškaraca.
