Renira polako gubi razum zbog ličnih gubitaka, halucinacija i opsednutosti osvetom
Serija "'Kuća zmaja" donosi sličnu priču s Renirom, ali njen psihološki pad prikazuje se uverljivije
Nakon kontroverznog finala serije „Game of Thrones“ (Igra prestola), jedna od najvećih zamerki fanova bila je da je Deneris (Emilija Klark) suviše naglo pretvorena u Ludu kraljicu. Ali i franšiza "Kuća zmaja" ponovo donosi priču o Ludoj kraljici, ali ovoga puta na daleko promišljeniji način.
Naime, za Deneris, u mnogim aspektima ta kritika je opravdana. Majka zmajeva bila je jedan od najomiljenijih likova od samog početka i, za razliku od većine onih koji su se borili za Gvozdeni presto, nije bila okrutna – barem ne u početku. Ipak, na kraju spaljuje nevine stanovnike Kraljeve luke i postaje Mad Queen (Luda kraljica), zbog čega su njeni najbliži saveznici primorani da je ubiju, piše Collider.
Ali dok "Kuća zmaja" (House of the Dragon) istražuje prošlost porodice Targarjen, franšiza ponovo donosi priču o Ludoj kraljici, ali ovoga puta na daleko promišljeniji način. Kako Renira (Ema D'Arsi) postepeno gubi sve što joj je važno, njen silazak u ludilo postaje sve očigledniji, ali se razvija polako i uverljivo.
U tek prikazanoj trećoj epizodi treće sezone, „Rhaenyra Triumphant“, ona ima halucinacije, postaje opsednuta znacima koji potvrđuju njeno pravo na presto i svojim samodestruktivnim postupcima sve više udaljava najvernije saveznike. Sve to pokazuje da nije spremna za teret vladavine.
Popušta pod ogromnim pritiskom
Kao i mnogi Targarjeni pre nje, ali i posle nje, Renira popušta pod ogromnim pritiskom. Razlika je u tome što „Kuća zmaja“ ne žuri da to prikaže, već postepeno gradi njen psihološki slom, pokazujući da se priča o Ludoj kraljici može ispričati mnogo uverljivije ako joj se da dovoljno vremena.
Međutim, nije samo tuga ono što nagoveštava da bi Renira mogla da postane još jedna Luda kraljica. Iako je uverena da joj presto pripada, ona je opsednuta osvetom zbog smrti svojih sinova. Zbog toga šalje Baelu (Betani Antonija) u poteru za Emondom (Juan Mičel), ali i za jahačem zmaja koji je ukrotio Sheepstealera, ne znajući da je reč o njenoj pastorki.
Time Renira pokazuje da je podjednako nestabilna kao i drugi Targarjeni koje je istorija pamtila po ludilu, a Vesteros teško da će prihvatiti takvog vladara u trenutku kada postoji toliko pretendenata na presto. Bez obzira na to što je pokreće želja za osvetom, njena spremnost na krvoproliće jasan je znak da neće biti miroljubiva vladarka kakva je kraljevstvu potrebna.
Za razliku od Deneris, čiji su se saveznici protiv nje okrenuli prilično naglo, kod Renire se taj raskol gradi mnogo prirodnije. Njene odluke postepeno izazivaju nezadovoljstvo sa svih strana.
Sledi li još jedan pad?
Takođe, Renira nije osoba koja lako prihvata kritiku. Zato će je, kada nezadovoljstvo konačno preraste u otvorenu izdaju, to verovatno još više gurnuti ka ludilu i publici doneti upravo onaj postepeni pad Lude kraljice koji su mnogi priželjkivali posle razočaravajućeg završetka „Igre prestola“.
Iako je pomalo tužno što se ova priča ponovo ponavlja, takva sudbina je gotovo uobičajena za porodicu Targarjen. U Sedam kraljevstava odavno postoji izreka da svaki put kada se rodi jedan Targarjen, „bogovi bace novčić“ kako bi odlučili da li će postati veliki vladar ili će ga progutati ludilo, piše Collider.
Zato i ne čudi što „Kuća zmaja“ ponovo prikazuje pad jednog Targarjena. Ali paralele između Deneris i Renire, kao i pažljivo građen i postepen prikaz Renirinog psihičkog sloma, pokazuju da se priča o Ludoj kraljici može ispričati mnogo uverljivije. Upravo zato završetak „Game of Thrones“ danas deluje još problematičnije nego što je bio kada je prvi put emitovan.
